MOKRO
Atribucija
- bez atribucije: Od Mokroga do Dobrijeh sela (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 58:176), MH VIII, 28
Epski kontekst
1. U MH VIII, 28 misli se na bosansko Mokro pod Romanijom u Sarajevskom okrugu. U pesmi je ono čuveno po hanu. Kod Konstantina Porfirogenita pominje se mesto Mokriskik (kastron), u zapadnom delu Mostarskog blata, kasnije džemat u oblasti Blato. Za ovo mesto bi se moglo reći da mu je sama priroda dala ime jer je glavni deo sela, oko koga su kuće i po kome se radi (kosi), barovit – dakle uvek mokar.
2. U Vuk IV, 58 misli se na selo Mokro u Crnoj Gori (Drobnjaci), 4 km j/z od Šavnika. Selo su zasnovali Kalabići iz Trepača u Banjanima. Pominje se u kontekstu pogibije Smail-age Čengića 1840.
Još i: 2 sela u Hercegovini; nekad (u XV v.) selo u Hrvatskoj; mala srednjovekovna varoš na levoj obali Nišave, na mestu današnje Bele Palanke u Srbiji.
Literatura
1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
1899 | Ердељановић, Ј. & Николић, Р. Т.: Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба, Београд. cobiss |
1902 | Томић, Светозар: Дробњак. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник I/4, 357-492. [433, 449] |
1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [386-389] cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [266] cobiss |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2] cobiss |