DABAR, Davar

Etimologija

Prasl. dьbrь ‘dolina’. (A.L.)

Atribucija

Dabar

Davar

Geografski položaj

44° 42' N, 16° 35' E   
Mesto, kraj i polje između Ljubinja i Nevesinja u BiH.

Istorijat

Kao župa u Humu pominje se još u X (De administrando imperio) i XII v. (Letopis popa Dukljanina), a od 1285. u dubrovačkim aktima više puta su pomenuti Dabri. Preko Dabra je vodio put u župu Nevesinje. Sedište episkopije bilo je u manastiru sv. Nikole u Banji. U jednom spomeniku se kaže da je na Neretvi („u Dbri u Neretvě”*).
Kada se prvi put javlja kao « zemlja » (XIV v.), Dabar zauzima područje oko Drinjače i njenih pritoka, uključujući Birač, Ludmer i Osat.** U to vreme je bio na zlu glasu po « ropcima », domaćim ljudima koji su na prevaru ili na silu hvatali lokalno stanovništvo i prodavali ga dalje kao roblje.***
U ranije tursko doba tu je sedeo vojvoda (1508), ali već Evlija Čelebija u XVII v. kaže za Dabar da je to muslimansko selo čiji stanovnici zbog straha od neprijatelja svaku noć spavaju po šumama. Šabanović, pozivajući se na Jirečeka, smatra da je to ono isto humsko mesto pomenuto u XIII v.

Epski kontekst

Prema pesmi, u Dabru su dvori Stevana Pavlovića čijoj trudnoj ženi gavrani nose glas o pogibiji njenog muža i devera Andrije Pavlovića u sukobu sa Krivošijanima.

Još i: grad Dabor, mesto Dabrica (43° 7' N, 17° 43' E) i Dabarsko polje kod Stoca u BiH; grad na Limu u Srbiji; selo na istočnoj obali Perućkog jezera, južno od nove lokacije manastira Dragović u Dalmaciji (Hrvatska); selo na južnim padinama Male Kapele, u Ličko-senjskoj županiji (Hrvatska); stari grad kod istoimenog mesta u Hrvatskoj, oko 15 km j/i od Brinja.

Literatura

book1940Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље.  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [56]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [102]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:321; 2:151*]
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [418, nap. 92]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [1]  cobiss
book2005Тошић, Ђуро: Средњовјековна хумска жупа Дабар, Студије 1, Историјски институт САНУ, Београд.  [***]  cobiss
book2005Томовић, Гордана: Дабар, Милешевски записи 6, Пријепоље, 35-45
book2005Благојевић, Милош: Подриње између српских средњовековних држава, Дрина, Београд – Српско Сарајево, 29-68.  [29-68**]  cobiss