LJEŠ
Istorijski nazivi
Alexium, Lessium, Lissus, Allessio, Lezhë
Etimologija
Stsrp. Lěšь 1368, Lešь 1450. od rom. Lessium < lat. Lissum < gr. Líssos, možda od lissós ‘gladak’. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: I od Lješa i od grada Drača (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:237); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 170
Geografski položaj
41° 47´ N, 19° 39´ EGrad u Albaniji.
Istorijat
Nalazi se na levoj obali Drima, oko 9 km uzvodno od njegovog ušća u Jadransko more. Značajna raskrsnica puteva za Drač, Tiranu, Puku, Skadar i Šenđin. Od Lješa je Drim nizvodno plovan za manje brodove.
Lješ je osnovao Dionizije Stariji iz Sirakuze 385. pre n.e. U starom veku se nazivao Lis (gr. Λισσός, lat. Lissus). Filip V, kralj Makedonije, zauzeo ga je 213. pre n.e., a Rimljani 168. pre n.e. Posle podele Rimskog carstva Lješ je pripao istočnom delu. Prvo je bio u sastavu provincije Prevalitane (Praevalis), a kasnije Dračke teme (thema Dyrracheion). Od 1343. bio je u sastavu Dušanove Srbije, a 1361. prisvajaju ga Balšići. Venecija ga zauzima 1392. U vlasti Turaka ostaje od 1478. do 1912.
Lješ je od najranijih vremena bio episkopsko sedište, ali se samo za pet crkava sačuvao pomen. Katedrala je ustanovljena 1459. u obnovljenoj crkvi sv. Nikole, u kojoj je 1468. sahranjen Skenderbeg.
Grad se pominje i u starim srpskim izvorima („niže Širokoga Broda u Lěšu” behu 1368. gospoda zetska Sracimir i Đurađ).*
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu sukoba Crnogoraca sa skadarskim vezirom Mahmut-pašom Bušatlijom pod Visočicom i kod Martinića 1796. (Vuk IV, 10) i na Krusima iste godine (SM 170), kao i boja na Deligradu 1806. (SM 63). Obično se navodi kao jedno od mesta iz kojih se skuplja turska vojska:
Tu pogibe cvijet od Turakah,
a gospoda starijeh odžakah
od Prizrena i od Vučitrna,
od Kosova i od Prijepolja,
Mitrovice i od Đakovice,
i od Peći, Hasa i Gusinja,
od Bihora i od Kolašina,
od ravnoga mjesta Bjelopolja,
i prostrana šeher-Voskopolja,
od Tirana i od Albasana,
od Kavaje, Lješa i Mokrina,
od Valone i od Dibre donje,
od Vodena i od Tepelena,
i Ulcinja, bijeloga grada,
još od tvrdog Skadra na Bojanu,
i krvava Spuža na krajinu,
i gizdave varoš-Podgorice (SM 170:229–245).
U blizini Lješa postojalo je trgovište Šufadaj ili Sufade čiji položaj danas nije moguće tačno utvrditi. Taj strateški važan trg blizu mora (budući da je bio dostupan brodovima) Venecija nije kontrolisala, iako je držala zemljišni pojas od Skadra do Lješa, uz Drač sa okolinom. Šufadaj je početkom XV v. bio u vlasti porodice Jonima, a 1428. u vlasti Jovana Kastriota.
Literatura
1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [75] cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:23*] |
2001 | Бартл, Петер: Албанци од средњег века до данас, Clio, Београд. [292] cobiss |
2003 | Антоновић, Милош: Град и залеђе : Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку, Историјски институт , посебна издања 39, Београд. [67/69] |