MEDINA
Medina, Prorokova džamija
Hidžra: Muhamed stiže 622. u Jatrib da miri zavađena plemena
Istorijski nazivi
Yathrib, Madinat un-Nabbi
Etimologija
Arap. madīna ‘grad’, pun naziv madīna an nabī ‘Prorokov grad’ (Kiss 415b). (A.L.)
Atribucija
- bila: Ama ćabi i Medini biloj (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 2:15) - bez atribucije: Ne viđesmo ćabe ni Medine (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 16:5) ; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 30; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2, 5, 8, 9, 16, 20, 32; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 2, 5
Geografski položaj
24° 28’ N, 39° 36’ E
Grad na zapadu Saudijske Arabije, u provinciji Hidžaz.
Istorijat
Nalazi se oko 180 km od Crvenog mora, u dobro navodnjenoj oazi koja obiluje voćem, povrćem i žitom. Pre hidžre (Muhamedovo bekstvo iz Meke u Medinu 622), grad se zvao Jatrib (Yathrib). Njegovu tadašnju populaciju činilo je nekoliko jevrejskih plemena (koja su verovatno i izgradila naselje u oazi) poreklom sa severa i dva arapska plemena koja su se doselila sa juga. Među plemenima očigledno nije vladao mir jer je Muhamed 622. pozvan da uđe u Jatrib kao sudija i mirovnik. On je u tom svojstvu proglasio „Medinski ustav” na osnovu kojeg je kasnije ustanovljena uma. Taj dokument formuliše osnovne ideje islamske države koja će nastati u ranom periodu islama.
Kako uporno nisu pristajali da pređu u islam, Jevreji su ubrzo proterani iz Medine, a 627. grad bezuspešno opsedaju trupe iz Meke. Muhamed je vrlo brzo stekao kontrolu nad Medinom i uspešno je odbranio od napada iz Meke, koristeći je kao bazu za preobraćanje i osvajanje Arabije. Dugogodišnji sukob između Meke i Medine završava se 630. kada Medinjani, uz pomoć drugih Arapa, osvajaju Meku. Odmah potom Muhamed se vraća u Medinu gde provodi preostale godine života.
Medina je bila sedište prva tri kalifa posle Muhamedove smrti i brzo je napredovala sve do 661, kada je kalifat prenet u Kufu (današnji Irak) i potom, pod dinastijom Omajada (Umayyad), u Damask. Tada je Medina izgubila politički značaj i svela se na provincijski grad čijeg je gradonačelnika postavljao kalif iz daleke prestonice. Turci su je osvojili 1517. i držali je do Prvog svetskog rata sa kratkim prekidom između 1804. i 1812. Tokom Prvog svetskog rata snage Huseina ibn Alija, koje su se pobunile protiv turske vlasti, osvojile su Medinu i držale je do 1924. kada su je, posle opsade od 15 meseci, preuzele pristalice Ibn Sauda, Huseinovog suparnika.
Grad je opasan dvostrukim zidinama ojačanim bastionima i ima devet kapija. Glavna građevina je Prorokova džamija u kojoj su grobovi Muhameda, njegove ćerke Fatime i kalifa Omara i Abu Bakra. Njegov kultni i istorijski značaj ostao je neokrnjen, budući da je u Medini stvoren šerijat i da je ona bila i ostala jedan od dva hodočasnička centra. Tradicionalno se smatra drugim po redu među najsvetijim gradovima islama, posle Meke a pre Jerusalima.
Kod Vuka u Rječniku javlja se s.v. Medija, sa znakom pitanja: „(Medina ?):
Kad ustane kuka i motika,
Biće Turkom po Mediji muka”.
Epski kontekst
U hrišćanskim pesmama se pominje sa punim poznavanjem značaja koji ima za muslimane, recimo u SM 55 (o rusko-turskom ratu iz 1828):
uzmi vojske šezdeset hiljadah,
pravo hajde k Meki i Medini
da pretreseš kosti Muhamedu,
da mi uzmeš na silu Aziju (570–574).
Muslimanske pesme pominju Meku i Medinu uvek u kontekstu pretnje hrišćanskih vladara turskom caru pred izbijanje nekog većeg sukoba. Pretnja, koja se tokom razvoja sižea pokaže kao jalova, formulisana je tako da razgraničava domene hrišćanskih i muslimanskih svetinja onako kako ih vide hrišćani:
Neka zemlji ide Arabiji,
Nek on ide Meći i Medini
Oklena su postanuli Turci,
I koje je Turska djedovina,
A Stambol je moja djedovina,
Djedovina Konstantinovina.
Konstantin je Stambol načinio (KH I, 2:146–153; slično i KH I 5, 8, 9, 16, 20, 32).
Ovde se ne uklapaju samo pesme MH III, 2 i 5 i Vuk III, 16 u kojima se Meka i Medina pominju prosto kao mesta muslimanskog hodočašća (vide ).
Literatura
 | 1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Медија] cobiss |
| 1990 | Enciklopedija živih religija, Nolit — Beograd, 1990. cobiss |