MALOŠ
Atribucija
- grad: Pod Malošu gradu doigraše (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 72:72) - grad bijeli: Iz Maloša grada bijeloga (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 72:14) - bez atribucije: Nek ne ide samnom pod Malošu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 72:45)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
Pesma peva o Ivanu Senjaninu koji sa trideset drugova kreće da izbavi iz ropstva Vida Desančića. Vida je zarobio dizdar Šaban-aga i drži ga u Unđuriji (turska Mađarska) u gradu Malošu, do kojeg se stiže prelazom preko reke Tise.
Jedino mesto u današnjoj Mađarskoj koje po zvuku podseća na epski Maloš jeste grad Malom (47° 25’ N, 17° 37’ E) blizu Balatona, ali se na putu do njega nigde ne prelazi Tisa. Kod Vuka u Rječniku se pominje, ali samo kao citat iz pesme (ovde navedene pod »grad bijeli«).
I u drugim varijantama o izbavljanju Desančića (nekad Vida, a nekad Gojka) iz tamnice, mesta u kojima je junak utamničen nisu jasno određena: Erdelj grad (SANU III, 41), „prokleta kula Tomićeva” (SANU III, 42), „pusta kula Tovagina” (SANU III, 43) i samo jedanput beli grad Lijevno „u tamnicu sedam Atlagića” (SANU III, 44:9). Pesma Vuk VI, 72 zasada je jedina u kojoj Desančić robuje tako daleko, čak u Unđuriji.