MAOČA
Maoča, panorama
Atribucija
- selo: Nožin-aga od sela Maoče (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26:118)
Geografski položaj
44° 46’ N, 18° 39’ E
Selo u BiH.
Istorijat
Smešteno je ispod planine Majevice, 18 km od grada Brčkog. Prvi put se spominje 1533. u nahiji Koraja.
U srednjem veku jedna Maoča je postojala na posedima Sandalja Hranića, u tadašnjoj Hercegovini a današnjoj Crnoj Gori. Ovo mesto se spominje još 1445. Posle pada Hercegovine (1482), Turci su novoosvojene krajeve raseljavali između ostalog i u područje Posavine, a stanovništvo je sa sobom često prenosilo i zadržavalo ime mesta iz kojega dolazi.
Epski kontekst
Nožin-aga Imamović (Mula Nožina), koga pesma pominje u kontekstu boja na Čokešini 1804, bio je rodom iz sela Maoče gde je i sahranjen. Njegov nadgrobni spomenik (nišan) nema “glavu”, što se u usmenom predanju iz tog kraja dovodi u vezu sa načinom na koji je poginuo: pristalice Husein-bega Gradaščevića – Zmaja od Bosne – odsekle su mu glavu na izvoru potoka Bardak.
Literatura
 | 1961 | Ђурић, Војислав: Антологија народних јуначких песама, СКЗ, Београд. cobiss |