MEDUN

sl1

Srednjovekovni Medun

sl1

Grad Medun, gravura pruskog kapetana Hatora iz 1876.

Istorijski nazivi

Medeon

Etimologija

1444. Medunum, 1460. Modon, od predslov. Medeon, verovatno ilirskog porekla, od korena *med- ‘čuvati’ kao i ime boga Medaura, zaštitnika antičkog Risinija (Risna). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 28’ N, 19° 21’ E   
Mesto u Crnoj Gori.

Istorijat

Srednjovekovni utvrđeni grad u plemenu Vasojevići (kod Latkovića: u plemenu Kuči), 10 km istočno od Podgorice.
Na njegovom mestu nalazio se u IV ili III v. pre n.e. ilirski grad Medeon ili Meteon koji su gradili grčki kolonisti naseljeni u tim krajevima. Srednjovekovni Meteon (Medonum ili Modon) čije ruševine i danas postoje, sastojao se iz dva dela – gornjeg i donjeg. Način gradnje donjeg grada (veliki kameni blokovi) ukazuje na tragove ilirskog suvog, kiklopskog zidanja, dok gornji grad potiče iz vremena vladavine srpskog despota Đurđa Brankovića (1427–1456) i nosi tragove srednjovekovnog zidanja sa malterom. Prema mletačkim izvorima, grad je u XV v. ležao „in partibus Albaniae”, što znači u Donjoj Zeti kojom su tada upravljali Mlečani. Medun je jedno vreme bio u vlasti bosanskog vojvode Stefana Vukčića Kosače koji ga je u jesen 1444. vratio despotu. Grad je 1452. branio od mletačkih snaga despotov vojvoda Miloš Biomužević, koji ga je 1467. predao Turcima. Sva nastojanja Stefana Crnojevića (1496–1499) da povrati Medun bila su bezuspešna.
Oko Meduna su vođene značajne borbe u crnogorsko-turskim ratovima: u martu i aprilu 1862, u julu i avgustu 1876. Turska posada predala se Crnogorcima u oktobru 1877.
U Medunu je rođen crnogorski pisac i humanista Marko Miljanov.
U blizini grada nalazi se staro groblje uokvireno pravilnim vencem kamenih blokova. Prema nalazima u jednom od grobova, pretpostavlja se da je groblje iz II v. pre n.e.

Epski kontekst

Pominje se kao grad Đurđevića Muja (Vuk VIII, 6) ili, prosto, age od Meduna (Vuk IV, 19) i, još, Tureta od Meduna (SM 65). Javlja se i u istorijskom kontekstu pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73), crnogorskog vojevanja na Kuče 1855. i 1856. (Vuk IX, 10, 11 bitke kod Spuža 1862. (Vuk IX, 32). O samom gradu Medunu, o epskoj interpretaciji njegovog nastanka i nestanka, peva pesma SM 27.
Sa atribcijom „srpski grad“ javlja se u nekim lirskim pesmama (SANU I, 581, 582).

Literatura

book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [181]  cobiss
book1952Здравковић, Иван: Град Медун крај Титограда, Стварање. Часопис за књижевност и културу VII/3, Цетиње, 154-156.  [154-156]
book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.  [517]
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [79]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss