MODON, Modun

sl1

Modon 1690.

sl1

Modon danas

Istorijski nazivi

Methoni, Modone

Etimologija

Stgr. Methōnē, možda od méthy ‘med, medovina’. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

36° 49’ N, 21° 41’ E   
Grad i luka u Grčkoj, na Peloponezu.

Istorijat

Prvi krstaški rat oslabio je Vizantijsko carstvo i doneo Veneciji prednost u vidu nekoliko trgovačkih baza na Jonskim ostrvima. Zahvaljujući svom povoljnom strateškom položaju, mali lučki grad Modon je – zajedno sa obližnjom tvrđavom Koronom (Corona) – bio nazivan „očima Venecije”. Pod njenom vlašću ostao je od 1125. do 1500. obezbeđujući joj kontrolu nad morskim putevima između Jonskog i Egejskog mora.
Sultan Bajazit II osvojio je Modon 1500. i – posle 375 godina – proterao Mlečane iz njega. Venecija je 1686. povratila vlast nad Modonom, ali ga 1715. Turci okupiraju po drugi put. U Morejskom ratu (1821–1833), koji je zapravo bio grčki rat za oslobođenje od Turaka, Modon je – uz tvrđavu Koronu i gradove Navarin/Pilos, Patras, Nauplion, Monemvasiju i Tripolicu – bio jedan od malog broja gradova koje su Turci još uvek držali. Na kraju Morejskog rata, koji je zapamćen po velikoj surovosti prema civilnom muslimanskom stanovništvu i ratnim zarobljenicima, pod Turcima su bili još samo Patras i Nauplion.

Epski kontekst

Pesma ga pominje u kontekstu Morejskog rata 1684-1699.

Hodočašće u Jerusalim
Modon je bio ključna tačka za vrlo unosan posao: hodočašćenje u svetu zemlju. Da bi iskoristili povoljan s/z vetar, hodočasnici su se od juna do septembra ukrcavali u Veneciji na redovne linijske brodove za Palestinu. Počev od 1227, mletačka vlada je držala hodočasnički „turizam” pod kontrolom: brod se nije smeo pretovariti, a kapetan je bio obavezan da odvede hodočasnike kud oni žele da idu i nije smeo da se bavi usputnim trgovačkim poslovima, osim ako je tako ugovorom predviđeno. Sedam nedelja je trebalo takvom brodu da oplovi Istru, Dalmaciju i Jonska ostrva, da napravi pauzu u Modonu, i da zatim nastavi za Cerigo (Kitera), Kandiju (Krit), Rodos, Kipar i, najzad, Jafu. Posle posete Palestini, hodočasnici su često kopnenim putem odlazili do manastira sv. Katarine na Sinaju i zatim u Egipat, odakle bi iz Aleksandrije otplovili nazad u Veneciju.

Literatura

book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1972Pomorska enciklopedija, 1-8, JLZ, Zagreb 1972-1989.
book1986Foster, Norman: Hodočasnici, Grafički zavod Hrvatske, Zagreb.  cobiss