STOLAC, Stojac, Novi Stolac

sl1

Stolac, tvrđava (današnji izgled)

sl1

Stolac, tvrđava (početak XX v.)

Istorijski nazivi

Vidovski, Vidoška, Vidoštica

Etimologija

Vidovski neposredno od Vidovo polje (1465: Vidovo poglie, 1417. Planum Sancti Viti), Vidoški preko Vido(v)štica (1517. Vidoustiza) 'ltč *Vidovьska rěka, dan. Bregava. Stolac (1436. Stolaç) i kod Senja, Bugojna, Gacka, Dobruna, Plužina; značenje je ‘sedište, stolica’. (A.L.)

Atribucija

Stolac

Stojac Novi Stolac

Geografski položaj

44° 2' N, 17° 31' E   
Mesto u BiH.

Istorijat

Srednjovekovni grad u Stocu (Hercegovina). Zvao se Vidoški i bio je u Vidovu polju iznad današnjeg Stoca, gde mu se i danas poznaju ruševine.
Ime je dobio po reci Vidoštici, danas zvanoj Bregava. Vidoški se spominje prvi put 1444. kao grad u zemlji hercega Stefana, Vidovo polje po prvi put je zabeleženo 1417, Stolac 1436, a Vidoštica 1517. Još 1465. bio je ovaj kraj u vlasti hercega Stefana, ali brzo posle toga pada u turske ruke. Sve do prvih decenija XIX v. grad u Stocu službeno se zvao Vidoška i u turskim dokumentima javlja se nadalje samo tako. O turskoj posadi u njemu nema sigurnih podataka sve do XVIII v.
Mleci su udarali na Stolac za vreme Kandijskog (1645–1669) i Bečkog rata (1683–1699): 1663, 1664, 1678. i 1794. ili 1795. Grad je verovatno obnovljen posle Karlovačkog mira (vide , kad je dobio i posadu. U isto doba ustrojena je i Vidoška kapetanija. Grad je dva puta stradao od udara groma koji je zapalio barut i izazvao eksploziju (1758/9. i 1840). Pošto su 1835. ukinute ustanove dizdara i kapetana, Turska je u ovom gradu i dalje držala manju posadu sve do 1878. Austrija je preuzela i temeljno popravila stari grad 1883, a sazidala modernu tvrđavu 1888.

Epski kontekst

Kao Novi Stolac pominje se u SM 62 u kontekstu bune bosanskih Turaka pod vođstvom Husein-paše Gradaščevića, Zmaja od Bosne, protiv cara i nizama 1831. Po pesmi, u Novi Stolac beže vezir i devet kapetana pred početak bune, što nije u neskladu sa istorijskim razvojem događaja (bosanski vezir Namik-paša zaista jeste pobegao u Stolac pošto je Gradaščevićeva vojska osvojila Travnik). Takođe se pominje i u kontekstu bitke na Grahovu 1836. kao jedno od mesta iz kojih se regrutuje turska vojska (Vuk IV, 55), u kontekstu pogibije Smail-age Čengića 1840. (Vuk IV, 57), bitke za Lesendro i Vranjinu 1844. (Vuk VIII, 62), boja pod Ostrogom 1852. (Vuk VIII, 60) i hercegovačkog ustanka iste godine (Vuk IX, 8), u kontekstu boja na Grahovcu 1858. (SANU IV, 38; Vuk IX, 5), boja na Dugi 1862. (Vuk IX, 28) itd.

Još i: selo Stolac kod Sinja u Hrvatskoj kod reke Cetine. Takođe i : Stolac u Crnoj Gori između kanjona Vrbnice i Presjeke.

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1937Gunjača, Stjepan: Topografska pitanja na teritoriju stare Cetinske županije s ekskursima o ubikaciji Setovije i Tiluruma, Zagreb – Split.  [17-18]
book1954Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево.  [14-15]  cobiss
book1963Rizvanbegović, Izet: Prošlost Stoca i spomenici kulture iy turskog vremena, Savez Udruženja folklorista Jugoslavije IX, Sarajevo, 149-158.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [419, nap. 96]  cobiss
book2002Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002  [tom 3]  cobiss