STOLAC, Stojac, Novi Stolac
Stolac, tvrđava (današnji izgled)
Stolac, tvrđava (početak XX v.)
Istorijski nazivi
Vidovski, Vidoška, Vidoštica
Etimologija
Vidovski neposredno od Vidovo polje (1465: Vidovo poglie, 1417. Planum Sancti Viti), Vidoški preko Vido(v)štica (1517. Vidoustiza) 'ltč *Vidovьska rěka, dan. Bregava. Stolac (1436. Stolaç) i kod Senja, Bugojna, Gacka, Dobruna, Plužina; značenje je ‘sedište, stolica’. (A.L.)
Atribucija
Stolac
- grad bijeli: Baš u Stocu gradu bijelome (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60:72); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38 - tvrdi na Bregavu: I s tvrdijem Stocem na Bregavu (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 33:50) - tvrdi na Draganu: I tvrdoga Stoca na Draganu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 61:112) - krvavi: Jedna vojska od Stoca krvava (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 28:183) - bez atribucije: I od Stoca i grada Mostara (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 55:308); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 57; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 5, 8
- bijeli grad: Niže Stojca bijeloga grada (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 62:199)
- bez atribucije: On pobježe ka Novome Stocu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62:105)
Geografski položaj
44° 2' N, 17° 31' E
Mesto u BiH.
Istorijat
Srednjovekovni grad u Stocu (Hercegovina). Zvao se Vidoški i bio je u Vidovu polju iznad današnjeg Stoca, gde mu se i danas poznaju ruševine.
Ime je dobio po reci Vidoštici, danas zvanoj Bregava. Vidoški se spominje prvi put 1444. kao grad u zemlji hercega Stefana, Vidovo polje po prvi put je zabeleženo 1417, Stolac 1436, a Vidoštica 1517. Još 1465. bio je ovaj kraj u vlasti hercega Stefana, ali brzo posle toga pada u turske ruke. Sve do prvih decenija XIX v. grad u Stocu službeno se zvao Vidoška i u turskim dokumentima javlja se nadalje samo tako. O turskoj posadi u njemu nema sigurnih podataka sve do XVIII v.
Mleci su udarali na Stolac za vreme Kandijskog (1645–1669) i Bečkog rata (1683–1699): 1663, 1664, 1678. i 1794. ili 1795. Grad je verovatno obnovljen posle Karlovačkog mira (vide , kad je dobio i posadu. U isto doba ustrojena je i Vidoška kapetanija. Grad je dva puta stradao od udara groma koji je zapalio barut i izazvao eksploziju (1758/9. i 1840). Pošto su 1835. ukinute ustanove dizdara i kapetana, Turska je u ovom gradu i dalje držala manju posadu sve do 1878. Austrija je preuzela i temeljno popravila stari grad 1883, a sazidala modernu tvrđavu 1888.
Epski kontekst
Kao Novi Stolac pominje se u SM 62 u kontekstu bune bosanskih Turaka pod vođstvom Husein-paše Gradaščevića, Zmaja od Bosne, protiv cara i nizama 1831. Po pesmi, u Novi Stolac beže vezir i devet kapetana pred početak bune, što nije u neskladu sa istorijskim razvojem događaja (bosanski vezir Namik-paša zaista jeste pobegao u Stolac pošto je Gradaščevićeva vojska osvojila Travnik). Takođe se pominje i u kontekstu bitke na Grahovu 1836. kao jedno od mesta iz kojih se regrutuje turska vojska (Vuk IV, 55), u kontekstu pogibije Smail-age Čengića 1840. (Vuk IV, 57), bitke za Lesendro i Vranjinu 1844. (Vuk VIII, 62), boja pod Ostrogom 1852. (Vuk VIII, 60) i hercegovačkog ustanka iste godine (Vuk IX, 8), u kontekstu boja na Grahovcu 1858. (SANU IV, 38; Vuk IX, 5), boja na Dugi 1862. (Vuk IX, 28) itd.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1937 | Gunjača, Stjepan: Topografska pitanja na teritoriju stare Cetinske županije s ekskursima o ubikaciji Setovije i Tiluruma, Zagreb – Split. [17-18] |
| 1954 | Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево. [14-15] cobiss |
| 1963 | Rizvanbegović, Izet: Prošlost Stoca i spomenici kulture iy turskog vremena, Savez Udruženja folklorista Jugoslavije IX, Sarajevo, 149-158. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [419, nap. 96] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |