STIJENA, Stijene, Stina
Istorijski nazivi
Bila Stina
Etimologija
Jedan grad istog imena, castrum Belaztena 1392, u strsrp. letopisu pod godinom 1458. Bela Stena, postojao je i u severozapadnoj Srbiji. U tim nazivima reč stena bi mogla označavati zid, kao i u ruskom, up. Beograd. (A.L.)
Atribucija
Stijena
- grad bijeli: U Stijenu, gradu bijelome (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 74:2)
- grad carev: Od Stijene, grada carevoga (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 8:559)
- selo: Kad uteče iz sela Stijene (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 23:2); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 5; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 50, 85, 162 - krvava krajina: I Stijena krvava krajina (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 58:95) - bez atribucije: Šnjim poredo od St’jene dizdara (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 24:146), Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 36; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 21, 23; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 49; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 58, 71, 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 21, 49, 85, 162
- bez atribucije: A od St’jena Šaban agu Kraku (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 22:388 )
- kamena: Pa siđoše u Stinu kamenu (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 37:185) - bez atribucije: Otale ćeš ti do Stine doći (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 4:1283); MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 37
Epski kontekst
1. U hrišćanskim pesmama (osim Vuk VI, 49) radi se o mestu Stijena u Crnoj Gori, nekadašnjem selu u staroj Zeti, danas selu u Piperima istočno od Spuža.
2. U muslimanskim pesmama (osim EH 4) i u Vuk VI, 49 pominju se tvrđava i selo Stijena u Bosni, kod Bihaća na Pounju. Prvi istorijski pomen je iz 1339.
3. U EH 4 reč je o mestu Stina – Stijena, Bila Stina u Bosni, starom gradu kod istoimenog mesta oko 7 km j/i od Cazina, levo od današnjeg puta Cazin–Krupa. Ovde su bila dva grada: jedan iz srednjeg veka, znatno porušen, a drugi iz turskog vremena, dobro očuvan. Villa Stina je posvedočena 1330. u povelji kralja Karla Roberta. Tu je bio i franjevački samostan koji se još uvek pominje 1514. Vlasnici Stine su bili knezovi Babonići, a posle njih (1483) knezovi Ostroški (po gradu Ostrošcu koji je takođe bio njihov). Stinom su upravljali kastelani. Turci su osvojili grad na prevaru 1575. Oko 1626. popravili su stari grad, a novi su sazidali 1771. To je bio najtvrđi grad koji su Turci sagradili u Bosni.
Kod Vuka u Rječniku pominje se kao „nekako mjesto u Turskoj krajini”.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1911 | Ердељановић, Јован: Постанак племена Пипера. Етнолошка расправа, Српски етнографски зборник, XVII, 241-477. cobiss |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [101] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [372] cobiss |