SOLILA, Solilo
Etimologija
Stsrp. solilo, prevod za lat. salinae ‘mesto gde se dobija so’. (A.L.)
Atribucija
Solila
- bez atribucije: Pratiše ga do njini Solila (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 90:142); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 11
- bijeli grad: Oj Solilo, moj bijeli grade (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 90:68) - na moru: Prvo dobro na moru Solilo (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 90:31) - bez atribucije : Ka će vojska na Solilo doći (Vuk IV 11 :49)
Geografski položaj
Grad u Crnoj Gori.Epski kontekst
1. U pesmama, beli grad Solilo je onaj kod Budve (budvanska Solila). Za ta budvanska Solila (Lagošticu), Kotorani su 1406. uzalud pregovarali sa Mletačkom republikom, iako su već godinu dana ranije Mlečani bili izabrali svog načelnika za Budvu (locus denominatus La Gostiza qui locus est in capite salinarum Buduae).
Ova Solila se verovatno pominju i u Vuk VIII, 44 (ali pogrešno – kao Solin, vide), što se vidi iz konteksta: Napoleonovog pohoda na Budvu i Trojicu 1813.
2. U SANU IV, 39 i SM 48 pod ovim imenom se pominje neko polje u Crnoj Gori između Njeguša i Lukavaca:
Ajde, Drago, na selo Njeguše,
Pa konači u tvog prijatelja,
U sokola Petrovića Mirka!
Otolen ćeš rano podraniti,
Hajde pravo niz primorje ravno,
Solila ćeš polje prelaziti,
A kad dođeš dolje u Lukavce,
Naći ćeš me u goru zelenu (SANU IV, 39:543-550).
Pa konači u tvog prijatelja,
U sokola Petrovića Mirka!
Otolen ćeš rano podraniti,
Hajde pravo niz primorje ravno,
Solila ćeš polje prelaziti,
A kad dođeš dolje u Lukavce,
Naći ćeš me u goru zelenu (SANU IV, 39:543-550).
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Солило] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:138] |