SREBRENICA, Srebrnica
Srebrenica, današnji izgled
Grad Srebrnik, današnji izgled
Istorijski nazivi
Domavia, Srebrnik, Srebernica, Strebeniça
Etimologija
Poimeničen pridev srebr(e)n. U prevodu na latinski provincia Bosna argentina. Stsrp. Srebrьnica i u oblasti Rudnika, u dubr. pismima Srebernica de Rudnic (Dinić 1978, 62). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Knjigu piše, posla Srebrnici (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33:56); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62
Geografski položaj
44° 6’ N, 19° 17’ E
Grad u BiH blizu Drine.
Istorijat
Mesto sa bogatim rudnicima srebra koji su se eksploatisali još u rimsko doba, kada je na tom mestu bio grad Domavia. Domavija je na vrhuncu snage bila u III v. Srušili su je Sloveni i Avari u VI v., možda 582. kada je stradao Sirmijum, ili posle smrti cara Mavrikija (602), koji je vodio poslednju vojnu kampanju protiv Slovena.
Pod današnjim imenom prvi put se pominje 1352. u dubrovačkim izvorima (kao mesto u zemlji bosanskog bana Stjepana II Kotromanića), a potom i 1376. kao rudarsko mesto kralja Tvrtka I, veoma bogato u srebru, olovu i drugim metalima. Pod uticajem rudarskih aktivnosti u Srebrenici, formirali su se i potpuno novi ekonomski i trgovački centri, na primer Zvornik. Dubrovčani su u njoj imali svoju koloniju kojoj je na čelu bio dubrovački konzul, imenovan od dubrovačkog kneza. Kolonija je imala i sopstveni statut. I srpski despot, i posle njega Turci, kovali su novac u Srebrenici. Rudnici srebra su bili aktivni sve do XVI v.
Kralj Sigismund je osvojio Srebrenicu 1410. i poklonio je 1411. srpskom despotu Stefanu Lazareviću. Prvi put pada pod tursku vlast 1439, a konačno 1460. (po drugim izvorima 1463). Turci u njoj ostaju sve do okupacije Bosne 1878.
Franjevački samostan sa Marijinom crkvom pominje se u Srebrenici 1387. (u nekim izvorima 1385), 1425. i 1514. Postojao je do 1686. kada su ga Turci spalili povlačeći se iz grada pred austrijskom vojskom. Kako je to bio glavni franjevački samostan u Bosni, po njemu je bosanska crkvena provincija u izvorima iz XVI–XVIII v. i dobila ime Bosna Argentina. U istom gradu je bila i pravoslavna crkva sv. Nikole koja se pominje 1395.
Danas u Srebrenici postoje razvaline dva grada: gornjeg, srednjovekovnog, koji se u narodu zove Stari grad, i donjeg, tzv. Turskog grada. Kada je Evlija Čelebija prošao kroz Srebrenicu 1660, u njoj je bio samo jedan grad sa posadom od 40 vojnika. I krajem XVIII v. još uvek se pominje samo jedan grad, u oba slučaja srednjovekovni. Taj se grad zvao Srebrnik, a njegovo podgrađe Srebrenica. Turski grad je nastao na kraju XVIII v., a prema popisu iz 1833. oba su grada bila u funkciji. Jireček naglašava da Srebrenicu ne treba mešati sa tvrđavom Srebrnikom “koja se nalazi na južnoj ivici savske ravnice između Tuzle i Šamca”.*
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu boja na Loznici 1810. tokom Prvog srpskog ustanka (Vuk IV, 33), i u kontekstu bune bosanskih Turaka protiv nizama 1831. (SM 62).
Literatura
 | 1922 | Ћоровић, В.: Сребреница за владе деспота Стевана (1413-1427), Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор II/1, 61-77. [61-77] |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Јиречек, К.: Трговачки путеви и рудници Србије и Босне у средњем вијеку,, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 207-303. [263*] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [366] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:146] |
| 2001 | Кнежевић, Бранка: Рудничка Сребрница са црквом Светог Николе, Саопштења XXXII-XXXIII, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, 27-48. |