SREMSKI KARLOVCI, Karlovac, Karlovci
Sremski Karlovci, panorama
Sremski Karlovci: fontana Četiri lava
Istorijski nazivi
Karlowitz
Etimologija
Stsrp. 1496. město Karlovce, od ličnog imena Karlo, ranije ime Karom (1308) možda u vezi sa protobugarskim ličnim imenom Krum (Kiss 318b), današnje mađ. Karlóca iz srpskog. (A.L.)
Atribucija
Karlovac
- grad: A kad dođe ka Karlovcu gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 59:59) - bijeli grad: U Karlovcu bijelome gradu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 59:2) - bijeli: Vidite li bijela Karlovca (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 59:12) - bez atribucije: U Karlovcu Vilip-Madžarina (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 59:31); SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 71
- mesto: Glas dadoše u mesto Karlovce (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 70:179); SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 71
Geografski položaj
45° 12’ N, 19° 56’ E
Grad u Sremu (Srbija).
Istorijat
Smešten je na desnoj obali Dunava, 8 km nizvodno od Novog Sada. U njegovom zaleđu je Fruška gora poznata po nizu pravoslavnih manastira. Poslednji srpski despot pre pada Srbije pod Turke, Jovan, dao je 1496. Karlovce manastiru Krušedolu. Turci su osvojili Karlovce 1521.
Karlovci su u istoriji poznati po Karlovačkom miru koji je tamo sklopljen 1699. Od 1713. Karlovci su sedište Karlovačke mitropolije pod čiju su duhovnu vlast spadali Srbi, Rumuni, Cincari i drugi pravoslavni podanici Habzburške monarhije. Srpski patrijarh i danas nosi titulu mitropolita beogradsko-karlovačkog. Karlovci su dugo bili duhovni kulturni centar Srba u Austrougarskom carstvu, pa je u njima 3. avgusta 1791. otvorena i prva srpska (i slovenska uopšte) gimnazija.
Epski kontekst
Pominju se kao mesto Filipa Madžarina (Vuk II, 59), koji se u epici inače vezuje za Višnjicu kod Beograda (vide), i u kontekstu smrti i sahrane patrijarha Arsena (SANU III, 70, 71).
Zaključen je 1699. između Otomanske imperije na jednoj i Svete lige (Austrija, Poljska, Venecija i Rusija) na drugoj strani. Rat koji mu je prethodio (od 1683) završio se turskim porazom 1697. Čitava Ugarska (uključujući i Transilvaniju, ali ne Banat sa Temišvarom), Hrvatska i Slavonija pripali su Austriji. Podolija je dodeljena Poljskoj, a Peloponez i veći deo Dalmacije prešli su Veneciji. Rusija, koja je takođe bila u ratu sa Turcima, zauzela je 1696. Azov i 1700. zaključila poseban mir sa Turskom. Ono što je ovim mirom dobila, Venecija je ponovo izgubila po odredbama Požarevačkog mira iz 1718. Karlovački mir, kojim je krunisana uspešna kampanja Eugena Savojskog, obeležio je početak kraja Osmanskog carstva.
Posebna crkvena oblast u Habzburškoj monarhiji (tj. Austriji i – kasnije – Austro-Ugarskoj), koja je duhovno okupljala Srbe iz Vojvodine, Hrvatske i Slavonije. Osnovana je na bazi privilegija cara Leopolda iz XVII v. (1695) na prvom crkveno-narodnom saboru u Krušedolu 1708. U trenutku osnivanja imala je sedam eparhija, zvala se Krušedolska mitropolija, sedište joj je bilo u manatiru Krušedol i priznavala je vrhovnu vlast Pećke patrijaršije. Njen osnivač je bio patrijarh Arsenije III Crnojević.
Krušedolska mitropolija je dobila autonomiju od pećkog patrijarha na drugom saboru 1710, a na trećem saboru 1713. u Sremskim Karlovcima preimenovana je u Karlovačko-senjsko-primorsku i Kostajničku. Otada preovlađuje naziv Karlovačka mitropolija. Igrala je neobično važnu ulogu u istoriji Srba u Austriji i Ugarskoj, naročito u revolucionarnim događajima 1848. (proglašenje Srpske Vojvodine kad je mitropolija postala patrijaršija, i reakcija austrijskih vlasti posle toga – ukidanja Srpske Vojvodine 1860, formiranje Austro-Ugarske monarhije 1867. itd.).
Istaknuti poglavari Karlovačke mitropolije bili su: Arsenije IV Crnojević Šakabenta (potvrđen 1741), Pavle Nenadović (1749-1769), Stefan Stratimirović (1790-1836), Josif Rajačić (1848-1861), Georgije Branković (1890-1907). Poslednji karlovački patrijarh bio je Lukijan Bogdanović (1908-1913), a ujedinjenjem SPC posle Prvog svetskog rata Karlovačka mitropolija prestala je da postoji.
Literatura
 | Радонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297. [1912:291, nap. 7] |
| 1955 | Петровић, Коста: Карловци и карловачко становништво у првој половини 18 века, Историјски часопис V, 295-309. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Карловци] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:440, 441] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 2, s.v. Карловачка митрополија; tom 3 s.v. Сремски Карловци] cobiss |