SREMSKA MITROVICA, Dmitrovica, Mitrovica
Sremska Mitrovica, početak XX v.
Sremska Mitrovica: ostaci Sirmiuma
Istorijski nazivi
Mitrovic, Mitrovitz, Mitrovits, Mitrowitz, Dmitrovica, Mitrovicza
Etimologija
Po ranohrišćanskoj crkvi sv. Dimitrija (Dmitra), mađ. (od XIV v.) Szava-Szent -Demeter. Antičko ime Sirmium očuvalo se u imenu oblasti Sr(ij)em. Up. Kosovska Mitrovica. (A.L.)
Atribucija
Dmitrovica
- bijeli grad: Na bijelom gradu Dmitrovici (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:36) - šer: Dokle dođe šeru Dmitrovici (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 59:56); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 92 - šeher: Opravio šeher Dmitrovici (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 101:84); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 144
- lijepa varoš: U lijepu varoš Dmitrovicu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 144:3)
- šer: Dođe Sava šeru Mitrovici (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 53:57) - šeher: Da si brže šeher-Mitrovici (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 144:46)
- lijepi šer: U lijepu šeru Mitrovici (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 53:28); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68
Geografski položaj
44° 58’ N, 19° 38’ E
Grad u Sremu (Srbija, Vojvodina), pored leve obale Save.
Istorijat
Važno srednjovekovno središte nastalo na ruševinama antičkog grada Sirmijuma (Sirmium), u srednjem veku najvažnije mesto u Sremu. Sirmijum je bio najveći rimski grad na Balkanu, vojno i privredno središte Panonije. Na vrhuncu moći bio je u IV v. Neko vreme Sirmijum je bio carska prestonica (pored Rima, Milana i Nikomedije), kada je titulisan kao „mnogoljudna i slavna majka gradova” (mater urbium populosa et celebris), „slavni grad na velikom glasu” itd.
Rimski grad su 441. razorili Atilini Huni, a kad je obnovljen, ponovo su ga 582. uništili Avari i Sloveni. Kasnije su ga držali Bugari, Vizantinci, Mađari i Turci.
Od druge polovine IX v. grad je bio poznat kao crkveni centar. Antičko ime Sirmium se u slovenizovanom izgovoru (Srem) proširilo, tokom kasnog srednjeg veka, na čitavu oblast, dok se ime mesta vezalo za crkvu Sv. Dimitrija i glasilo: Civitas Sancti Demetrii („Grad svetog Dimitrija”). Tako se javlja i u izvorima iz XIII v. (Verovatno je i to jedan od razloga što se Srem u pesmama tipa „Sveci blago dijele” javlja kao zemlja verski ispravnih ljudi koji ne stradaju u opštem pomoru.) Pretpostavlja se da se srednjovekovni trg razvio na mestu nekadašnjeg antičkog foruma i da je tokom XII i XIII v. ostao na istom mestu. U njemu su Dubrovčani 1302. imali svoju koloniju, a 1376. pominju i svoga konzula u Mitrovici. U XIV i XV v. grad je bio ugarska tvrđava (Castrum Zenthdemeter), kratko vreme i u vlasti despota Đurđa.
Padom pod tursku vlast 1521. Mitrovica je kao utvrđeno mesto sasvim izgubila nekadašnji vojni značaj. Kao i u drugim sremskim gradovima, i ovde su Turci razorili tvrđavu. Kao varoš obnovljena je u vreme masovnog naseljavanja stanovništva iz severne Srbije i s/i Bosne u Srem. Prve turske vesti pominju Mitrovicu kao sedište kadiluka kojem, pored nahije Mitrovica, pripada i nahija Kupinik.
U drugoj polovini XVI v. Mitrovica je bila kasaba – nekad se zvanično beleži i kao šeher – i sedište sandžaka. Popisima iz 1566. i 1569. stanovništvo je – budući da je mesto dobilo status kasabe – bilo oslobođeno plaćanja resmi čifta (vrsta poreza) i predviđalo se da će uskoro postati šeher. Muslimani su bili oslobođeni još dva dodatna poreza, ali su za uzvrat bili u obavezi da održavaju skelu na Savi. Mitrovica je uvedena u spisak kao šeher 1578. Do kraja XVII v. i kasnije ostala je izrazito muslimanski grad, mada od 1718. zvanično nije više pripadala Turskoj.
U varoši je postojala samo jedna crkva (druga je bila napuštena i prodata).
Mitrovica je bila i raskrsnica puteva za Šabac i Bosnu. U Austro-Ugarskoj, Mitrovica je bila pogranični grad sve do 1881. kada je ukinuta Vojna granica. Iste godine dobila je status grada i pripala je Hrvatskoj.
Epski kontekst
U pesmama se najčešće javlja kao Dmitrovica. U pesmi Vuk III, 10 (isto i Vuk II, 92) za Sremsku Mitrovicu se vezuje Kuzun-Janja, starac od „trista i tri leta” (kuzun tur. „jagnje”). Ovo ime se i inače često vezuje za Srem, pa se jedno vreme pretpostavljalo da se možda radi o Jovanu Kantakuzinu, rođaku despotice Jerine. U pesmama se pominje još i kao prelaz (skela) preko Save (Vuk II, 59), kao mesto u kojem živi Nasta bazrđan, izdajnički jatak (Vuk III, 53), kao grad koji ima dizdara čiju ćerku prosi Rišnjanin trgovac (Vuk III, 68), i kao mesto u kojem živi Petar Šeremet (tj. Šeremetović – SM 101), odnosno Marić alajbeg (SM 144).
Literatura
 | 1950 | Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1. [377, 406, 411] cobiss |
| 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [588] |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Јиречек, К.: Насеља са именима светаца, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 464-493. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Митровица] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. [106-109] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:322] |
| 1976 | Зиројевић, Олга: Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку, Нови Сад. [73-76] cobiss |
| 1997 | Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд. [60, 61] cobiss |
| 2003 | Поповић, Владислав: Sirmium. Град царева и мученика (сабрани радови о археологији и историји Сирмијума), Сремска Митровица. cobiss |