SOFIJA
Sofija, crkva Aleksandra Nevskog u poyadini
Sofija: Rotonda (crkva sv. Đorđa)
Istorijski nazivi
Ulpia Serdica, Sredac, Sredec
Etimologija
Od XIV v., po staroj crkvi svete Sofije, ranije Srědьcь, od antičkog imena grada Serdica pored Sardica. (A.L.)
Atribucija
- grad: Pravo ode u Sofiju grada (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 6:48) - grad bijeli: Od Sofije grada bijeloga (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 6:43); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10 - ravna: A kad je bio pod ravne Sofije (ER 70:63)
- bez atribucije: Svu Sofiju do bijela Šama (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 20:98); ER 70
Geografski položaj
42° 40’ N, 23° 18’ E
Glavni grad Bugarske.
Istorijat
Nalazi se u severnom podnožju planine Vitoše.
Osnovali su je Rimljani za vreme cara Trajana (II v. pre n.e.) na mestu gde se nalazilo tračko naselje. Za vladavine Marka Aurelija postaje glavni grad provincije Priobalne Dakije (Dacia Ripensis). U IV i V v. grad je stradao od Gota i Huna, ali je obnovljen i utvrđen u doba Justinijana. Rimsko ime grada bilo je Ulpia Serdica, a u srednjem veku Sredac ili Sredec. Današnje ime dobio je u XIV v. verovatno po crkvi sv. Sofije iz VI v. Početkom IX v. ulazi u sastav bugarske države, ali u XI v. ponovo pripada Vizantiji. Bugari preuzimaju Sofiju 1194, a Turci je osvajaju 1375. i drže sve do 1877. U XVI v. bila je sedište rumelijskog beglerbega i imala je veliku dubrovačku koloniju.
Sofija je glavni grad Bugarske postala 1879, posle rusko-turskog rata 1877–1878. u kojem su Sofiju osvojili Rusi.
U starim srpskim pisanim izvorima javlja se i u obliku „Sofija sredečka” (Karlovački letopis, oko 1503): „mošti jego (kralja Milutina) ležetь u Sofiji srědьčkoj prьněsěně byvše otь Trepče”.*
Epski kontekst
U epici, grad Grčića Manojla (Vuk III, 6, 10). U nauci se dugo istraživalo ko bi se mogao kriti iza ovog imena: car Manojlo Komnin, Manojlo Kantakuzin (bratanac despotice Jelene) ili Manojlo Paleolog (sin cara Jovana Paleologa). Kako ni za jednu od ovih pretpostavki nije nađena prihvatljiva argumentacija, Grčić Manojlo iz ovih i drugih pesama uzima se do daljeg kao tipski lik stranca pravoslavne vere (za razliku od Latina koji su stranci katolici, ili od Turaka i poturica, koji su muslimani).
U pesmi ER 70, gde je Sofija turski grad, u njoj se pominje poturica Papaz-paša. U muslimanskoj pesmi javlja se u kontekstu jednog od rusko-turskih ratova (KH I, 20).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [582] |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:141*, 157] |