SOLIN
Ostaci Salone
Solin, današnji izgled
Istorijski nazivi
Salona
Etimologija
Od lat. Salona, sa ranim prelazima kratkog a u o i -ōna u -in kao u Skradin (Skok III 304–305). (A.L.)
Atribucija
- bijeli: Pade Arap pod bijeli Solin (ER 110:1)
- ramni: Doklen dođe na Solina ramna (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 44:88) - bez atribucije: Na Solinu razape čadora (MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 4:61); ER 110
Geografski položaj
43º 33’ N, 16º 30’ E
Nekada samostalno selo, danas predgrađe dalmatinskog grada Splita u Hrvatskoj.
Istorijat
U IV v. pre n.e. kolonisti iz Sirakuze osnovali su na dalmatinskoj obali grad Salon – kasnije Salonu. Ime je dobijeno po reci Salonu, koji se od XIII v. javlja kao Jadro. Salona je bila uporište i luka ilirskog plemena Dalmata sve dok nije došla pod vlast Rimljana, kada se prvi put i pominje (119. a zatim 78. i 39. pre n.e.). U Saloni je bila rimska kolonija (colonia Martia Iulia Salona), a sam grad postaje sedište namesnika Ilirika. U građanskom ratu stala je na stranu Cezara protiv Pompeja, a kasnije je postala glavni grad rimske provincije Dalmacije i jedan od najznačajnijih trgovačkih centara na Jadranu. Naročito napreduje za vreme Dioklecijana koji je bio rođen u Saloni (ili u njenoj okolini), pa je u blizini sagradio i svoju čuvenu palatu. Posle podele Rimskog carstva 395. pripala je Zapadnom carstvu zajedno sa čitavom Dalmacijom kao njen glavni grad. Kasnije je stradala od Gota zbog kojih u VI v. dolazi pod vlast Vizantije (posle vizantijsko-gotskog rata 535–555). Razorili su je Avari 613–614. kada se stanovništvo sklonilo u Dioklecijanovu palatu.
Ime Solin javlja se sa dolaskom Slovena. U bazilici sv. Petra u Solinu, koji je nekad bio prestonica hrvatskih vladara, krunisan je 1076. hrvatski kralj Zvonimir. Od XII do XVI v. razvija se kao deo hrvatske države. Krajem XV v. u njegovoj okolini pojavljuju se Turci (1499), a 1537. Solin pada pod njihovu vlast, da bi bio oslobođen tokom Kandijskog rata (1645–1669).
Ostaci antičke Salone još uvek stoje desetak kilometara daleko od Splita.
Epski kontekst
U Vukovoj pesmi (Vuk VIII, 44) verovatno se pominje greškom umesto Solila, jer se radi o Napoleonovom pohodu na Budvu i Trojicu 1813, a u pesmi Matice hrvatske (MH IX, 4) siže je neistorijski (varijanta „Bolanog Dojčila”) sa glavnim junakom Ivom Solinjaninom.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [tom II] |