SOKO, Sokol
Sokol na Drini, 1530.
Istorijski nazivi
Osat Kale
Etimologija
Naziv koji se u poznom srednjem veku davao utvrđenjima da bi se istaklo junaštvo njihovih posednika, up. soko ‘junak’, sokoliti. Kod izvedenih naziva Sokolac, Sokolnik moglo bi se raditi i o opisnim nazivima po ptici, up. Golubac. (A.L.)
Atribucija
- grad: Veli Rade od Sokola grada (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 52:31); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 91 - grad bijeli: U Sokolu gradu bijelome (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 21:3) - ukraj vode Drine: Kod Sokola ukraj vode Drine (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 37:42) - bez atribucije: Po akšamu u Sokola dođe (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 52:64); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 82
Istorijat
1. Utvrđen stari grad u Podrinju (Srbija - 42° 18’ N, 21° 17’ E). U tursko vreme Srbima nije bilo dozvoljeno da žive u njemu, a tursko ime za grad Sokol bilo je Osat Kale. Prvi sigurni podaci o ovom gradu Sokolu potiču iz vremena pod Turcima. Sokol je bio sedište kadiluka koji se zvao Šahin-Juvasi („sokolovo gnezdo”) i sastojao se od grada i naselja. I tvrđava i naselje porušeni su 1863. U isto vreme kada i Sokol, srušen je i užički grad. Dok je Užice kao naselje nastavilo da se razvija, varoš Sokol posle rušenja više nije naseljavana. Glavni uzrok je to što je Sokol, zajedno sa neposrednom okolinom od 11 sela, bio naseljen isključivo Turcima. Njihovim iseljavanjem 1862. prestao je život ovog grada, za razliku od Užica u kojem je još pod Turcima bilo i srpskog stanovništva u varoši.
Epski kontekst
U pesmama se za njega vezuju i manastir Rača (Vuk II, 37), hajduk Rade od Sokola (Vuk III, 52) i paša Sokolović (Vuk VI, 82). (Ovo poslednje ime ne odnosi se nužno na istorijskog Mehmed-pašu Sokolovića, koji je bio poreklom iz Bosne, iz sela Ravanca, u blizini Rudog. U epskom okruženju, svaki paša koji sedi u gradu Sokolu mora biti Sokolović – kao Vranić od grada Vrane, Vrhgorac od grada Vrgorca, Đulić sa Đulije itd.; takođe i: „Pa ću zvati pašu Srebrnicu” – Vuk IV, 33, itd. Upor. takođe i Sokol-Omeragu u MH IV, 48.)
2. U pesmi Vuk II, 21 – gde vojvoda Todor boravi u tamnici Petra Mrkonjića – verovatno se ne radi o istom Sokolu, već o Sokolu u Crnoj Gori, na steni iznad sastava Pive i Tare. Grad, koji je sada u ruševinama, pripadao je nekada Sandalju Hraniću i hercegu Stefanu Kosači (XV v.). Poznat je i kao Šćepan-grad. Vuk ga u Rječniku pominje kao „zidine od staroga grada u Crnoj gori”.
Literatura
 | 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [149, 150, 186] cobiss |
| 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Нешковић, Јован: Тврђаве ослобођене од Турака. Смедерево, Шабац, Кладово, Ужице, Соко, In: Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867, САНУ, 533-561. [558-561] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1971 | Čurić, Hajrudin: Jajce kroz istoriju,, Savez Udruženja folklorista Jugoslavije XV, Jajce, 13-32. [29] |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [362] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [165] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [152] cobiss |
| 1998 | Васиљевић, Миливоје: Соко град, Шабац. cobiss |