SPUŽ

sl1

Spuž: tursko utvrđenje

sl1

Spuž, panorama (pogled sa Spuške glavice)

Istorijski nazivi

Alata, Splž

Etimologija

1378–1380: podь Splьžemь u Zeti. Skokovo poređenje sa bug. spuza ‘užareni pepeo’ (Skok III 314) otpada već zbog prvog zapisa imena, za koji on nije znao, iz kojeg se vidi da je u njemu u nastalo od vokalskog l (koje se u bugarskom čuva kao ъl!). Svakako istovetno sa češ. splž ‘podzemna jama’, toponim Splž. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

42° 30’ N, 19° 11’ E   
Grad na obalama reke Zete u Crnoj Gori.

Istorijat

Nalazi se 10 km s/z od Podgorice. Nekada grad u staroj Zeti s/i od današnjeg mesta.
Pominje se 1380–1382. (po nekim izvorima 1379) kada je pripadao bosanskom kralju Tvrtku. Danas ruševine većeg grada na jednom uzvišenju iznad ravnice. Gornja tvrđava je podignuta na kupastom brdu usred ravnice, iznad jednog meandra reke Zete. Ovaj gornji deo je kasnije vezan zidovima sa podgrađem koje je utvrđeno u tursko vreme. Sa gornje tvrđave, citadele, dobro se kontroliše skoro čitava plodna dolina reke. Od najstarijeg utvrđenja izgleda da je samo vrlo malo ostalo u centralnom delu sadašnje citadele, koja je skoro čitava iz kasnijeg, turskog perioda.

Epski kontekst

Spuž se u epici opeva uvek kao turski grad iz koga polaze čete u izviđačke i pljačkaške pohode, odakle se – uz ostala mesta – kupi vojska za pohode na Crnu Goru, i kuda se, ako se sukob razvija u korist hrišćana, Turci teraju u beg, budući da su u Crnoj Gori gradovi bili glavna turska odstupnica. Stoga se u mnogim pesmama javlja kao polazno (npr. Vuk IV, 20, 22; Vuk VIII, 18, 62; SM 43, 84), odnosno odredišno mesto nekog istorijskog događaja (npr. Vuk VIII, 63; Vuk IX, 19, 32; SM 17, 161). Nekada je, naravno, Spuž i glavno poprište okršaja, kao što je slučaj sa pesmom Vuk VIII, 73 (o udaru Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853) ili Vuk VIII, 58 (o crnogorsko-turskom sukobu 1839) i Vuk VIII, 52 (o boju na Dodošima 1850). Kao mesto iz kojeg se regrutuje turska vojska za neki od pohoda na hrišćane, javlja se – na primer – u kontekstu bitke na Deligradu 1806. (SM 63). Kao držaoci grada Spuža, u epici se pominju Grišac Osman-aga (Vuk IV, 9), Kukić Osman-aga (SM 135), Osman-beg i Husein-aga Mećikućići (SM 163), Omer Colević (Vuk IV, 18), Mehmed kapetan (Vuk VIII, 52) i drugi.

Literatura

book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [186]  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [100]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [366]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:143]
book1975Мијовић, Павле / Ковачевић, Мирко: Градови и утврђења у Црној Гори, Београд – Улцињ.  cobiss
book1976Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976.  [13]  cobiss