STALAĆ

sl1

Stari grad Stalać: kula Todora od Stalaća

sl1

Stalać, panorama

Etimologija

Stsrp. 1381, 1413. Stalaćь (pisano Stalakь), verovatno od Stratъlać, po sv. Teodoru Stratilatu, up. legendarnog Todora od Stalaća (Лома 1990, 10). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 40’ N, 21° 24’ E   
Grad u Srbiji.

Istorijat

Nalazi se 13 km severno od Kruševca. Srednjovekovni utvrđeni grad Stalać nalazi se u neposrednoj blizini današnjeg istoimenog naselja, u trouglu između Zapadne i Južne Morave, oko 2,5 km južno od mesta gde se ove dve reke spajaju. Zauzima prostor jednog od krajnjih ogranaka planine Mojsinje. Imao je odličan strateški položaj u srednjovekovnoj župi Zagrlat. Pre dolaska Turaka imao je panađur (pijačni dan) „o Petrovu dne“.*
Činjenica da je grad smišljeno podignut da brani prilaz Kruševcu upućuje na pretpostavku da je izgrađen u isto vreme kad i utvrđenja u Kruševcu, tj. početkom osamdesetih godina XIV v. Ova pretpostavka podudara se sa prvim pisanim izvorima o Stalaću. Pod ovim imenom on se prvi put pominje 1380/81. u povelji manastiru Ravanici (car Lazar je dao Ravanici „panađur petrov u Stalaću [Stalaku] i bir do Stalaća [Stalaka]”*). Sledeći pomen je iz 1395, a poslednji put se pominje kod Konstantina Filozofa („carь Musia rasipa Stalaćь [Stalakь] 1413”*). Konstantin Filozof beleži i to da je grad 1413. protiv Turaka sultana Muse branio neki vlastelin despota Stefana, dok nije zajedno sa svojim ljudima u njemu izgoreo (po narodnoj pesmi to bi bio vojvoda Prijezda, dok predanje vezuje grad za Todora od Stalaća. Za Prijezdu se, međutim, zna da je bio bosanski ban, v. Skarić 1937).
Kada je 1425. sultan Murat II krenuo na Kruševac, Stalać se više ne pominje. U putopisu Bertrandona de la Brokijera 1432. izričito se kaže da je sve srušeno osim dela jednog zida i jedne kule koja još stoji usamljena. Život se nastavio u podgrađu gde se kroz ceo srednji vek i čitav turski period održao panađur, i iz kojeg je nastao današnji Stalać.
Tvrđava u Stalaću ubraja se u veća utvrđenja izgrađena na tlu Srbije krajem XIV v. Kao i Kruševac, predstavlja prelazni oblik od gradova namenjenih isključivo odbrani ka utvrđenjima – administrativnim centrima. Sastoji se od Malog i Velikog grada: donžon kula Velikog grada izgrađena je prva, a bedemi Malog grada posle nje. Tako je prostor Malog grada izdvojen u posebno branjenu celinu u kojoj je smešten rezidencijalni kompleks. Od fortifikacije do danas se sačuvala samo glavna kula, koja je branila prilaz sa najlakše pristupačne strane.

Epski kontekst

Kao glavno mesto radnje, grad Stalać se javlja u pesmama o ženidbi Todora od Stalaća (Vuk II, 82) i o smrti vojvode Prijezde (Vuk II, 84; MH I, 69; ER 70). Za vojvodu Todora vezuju se još i pesme Vuk II, 83, Vuk III, 10 i SANU II, 29.
Smatra se da se eponimski junak grada Stalaća sv. Teodor Stratilat (upor. etimologiju A.L.), što baca zanimljivu svetlost na pojavu epskog Todora od Stalaća.

Literatura

book1937Скарић, Владислав: Жупа Земљаник и стара нахија Змијање, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву XLIX, 37-53.
book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [150]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Здравковић, Иван: Средњовековни градови у Србији, Београд.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:273*; 3:158-159*]
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [165]
book1979Средњовековни Сталаћ, Народни музеј, Крушевац 1979, каталог.  cobiss
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [165]  cobiss
book1997Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд.  [82]  cobiss