SLATINA
Etimologija
Čest toponim, od slatina < praslov. *soltina ‘izvor slane, kisele vode’, u vezi sa slan, so(l).
Atribucija
- selo: Da otide na selo Slatinu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 14:40); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 43
- selo malo: U Slatinu u to selo malo (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 42:4)
- ravna: A otolen na Slatinu ravnu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11:159)
- bez atribucije: Svu Slatinu zdravo prijeđoše (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11:161); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 58; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 14; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 16; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12, 19; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 42, 168
Epski kontekst
1. Više mesta sa istim imenom u Crnoj Gori.
U pesmama Vuk VIII 11, 14 i SM 42, 43, 168 radi se o Slatini u Bjelopavlićima, nekad selu (SM 42, 43; Vuk VIII 14), a nekad polju (SM 168; Vuk VIII, 11). Smatra se da je selo dobilo ime po vrsti zemlje na kojoj je osnovano, odnosno po zemljištu koje je golo i po obrdinama sa pomalo šume.
U Vuk IX, 16 radi se o selu u Morači Gornjoj. Pominje se u kontekstu pohare Kolašina 1838. i kao mesto jednog od sukoba skadarskog vezira Mahmut-paše Bušatlije i Crnogoraca, između 1785. i 1796. (SANU IV, 19).
2. Selo Slatina u BiH, između Blažuja i Osijeka u Sarajevskom polju, gde su do sredine XX v. posede imali potomci Smail-age Čengića. Pominje se u pesmi Vuk IV, 58 koja opeva Smail-aginu smrt.
U nekim pesmama iz Crne Gore pominje se kao voda:
Na Slatinu vodu dohodiše (
Vuk IV, 10:185)
Treći vjetar od vode Slatine (
SM 61:26).
U Crnoj Gori ima još nekoliko mesta sa istim imenom (kod Danilovgrada, Ivangrada, Mojkovca, Pljevalja i Šavnika)
Literatura
| 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1902 | Томић, Светозар: Дробњак. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник I/4, 357-492. [432] |
| 1908 | Трифковић, Поп Стјепо и Владимир: Сарајевска околина, Српски етнографски зборник V, 11. |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1954 | Kreševljaković, Hamdija: Naši bezisteni, Naše starine II, Sarajevo. [83] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [358] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:125] |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. cobiss |