SJENICA, Sjenice, Senica
Etimologija
Stsrp. na Sěnice, na Sěnicahь, u množini kao naziv župe; pridev *sěnьnъ od s(ij)eno poimeničen na -ica, ili isto što i sjenica ‘koliba od granja’, od sěnь ‘senka’ (Skok III 231b, 250b). (A.L.)
Atribucija
Sjenica
- grad: Viče vila u Sjenicu grada (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 38:5); SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 45, 46, 47 - bijeli grad: Na Sjenici, pod bijelim gradom (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 46:2) - ravna palanka: Na Sjenici na ravnoj palanci (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:86) - ravna: A odatle u Sjenicu ravnu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31:55) - bez atribucije: U Sjenici na konaku bili (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 6:69); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 31; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10, 11, 46, 62; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 47, 73; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 44, 45; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63, 72, 144
- bez atribucije: Pa ajdete pravo na Sjenice (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10:589); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 49
- ravna: Vojvodu od ravne Senice (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 30:133) - bez atribucije: Do Jugovića Miklen’ od Senice (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 30:2070)
Istorijat
1. Grad Sjenica na Pešterskoj visoravni u j/z Srbiji (43° 16’ N, 19° 59’ E), na levoj obali Uvca, 48 km istočno od Prijepolja. Nalazi se na poprečnom putu Novi Pazar–Sjenica–Nova Varoš. Prema narodnoj etimologiji, dobila je ime po obilju trave/sena, koja se u okolini Sjenice kosi i po tri puta godišnje.
Sjenica je staro naselje. Prvi put se pominje 1253. kao mesto na „dubrovačkom putu” gde su pristajali i plaćali carinu dubrovački trgovci. Sjenica je i u srednjem veku i pod Turcima bila utvrđena palanka i važna trgovačka i karavanska stanica. Turci su, na uzvišenom delu, podigli utvrđenje Grad koje je kasnije porušeno. U blizini utvrđenja bila je čaršija sa dućanima i kućama od brvana i dasaka. U XVI i XVII v. Sjenica se pominje kao stanica na trgovačkom putu Dubrovnik – Novi Pazar.
Zbog svog strateškog, vojnog i političkog značaja u XIX v. Sjenica se smatra važnom tačkom, pa su prema njoj bile usmeravane vojne operacije i u Prvom srpskom ustanku, kada je Karađorđe 1809. osvojio Sjenicu na juriš, proterao Turke i porušio utvrđenje. Nema podataka da li je posle toga bilo neke graditeljske aktivnosti u Sjenici, ali je poznato da je 1821. tvrđava obnovljena i opremljena sa šest topova. Posle toga Sjenica je kao naselje opadala i sredinom XIX v. svela se na tursko selo.
Pošto je Prvi ustanak ugušen, novi talas nemira u sjeničkom kraju bio je vezan za pokret otpora radikalnim reformama Sultana Mahmuta II (1809–1839). Ukidanje janičara i zavođenje regularne vojske (nizama) izazvalo je otpore širom carstva, što se odrazilo i na feudalce u Bosni i Albaniji. Počev od 1831, kada su Bošnjaci predvođeni kapetanom Huseinom Gradaščevićem (u narodu zvanim Zmaj od Bosne) krenuli u direktan okršaj sa sultanovom vojskom na Kosovu, u narednim godinama pobunjeničko plemstvo je stajalo na putu Porti da sprovede zacrtane reforme sve do 1850, kada je Omer-paša Latas slomio njihov otpor. Sjenica je tada bila u sastavu Bosanskog pašaluka i kroz nju je prolazio put koji je preko Nove Varoši i Priboja vezivao Bosanski pašaluk sa ostalim delovima Osmanskog carstva. Tim putem je prošla vojska bosanskih pobunjenika, a zatim i sultanova kažnjenička ekspedicija. Sjenički kraj je tada stradao zbog podrške koju je pružio ustanicima.
Epski kontekst
Pominje se kao mesto na putu Požega–Prizren (Vuk II, 31), kao mesto vojvode Stevana (Vuk III, 10), kao jedno od mesta iz kojih se skuplja turska vojska za pohod na Crnu Goru u kontekstu bitke na Visočici 1796. (Vuk IV, 10) i na Krusima iste godine (Vuk IV, 11), u kontekstu boja na Čačku 1815. (Vuk IV, 46) i na Kukutnici (Vuk IV, 62). Pominje se takođe u kontekstu boja na Deligradu 1806. (SM 63), Moravičke bune 1826. (SANU IV, 46, 47) i udara Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73).
2. U Vuk IX, 10 pominje se mesto Sjenice (42° 27' N, 19° 19' E) blizu Morače u kontekstu pohare Kuča 1855. (vide ).
Literatura
1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1971 | Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [356] cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:266] |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |