SILISTRA, Silistrija
Durostorum, tvrđava (XIV v.)
Silistra, stara tvrđava
Istorijski nazivi
Durostorum, Drustur
Etimologija
Tur. Silistre < srgr. Drístra < bug. Drъstrъ, od antičkog lat. Durostorum, gr. Douróstoron, keltskog porekla, od duro- ‘ušće’ (Kiss 614ab). (A.L.)
Atribucija
Silistra
- bez atribucije: Iz Silistre oštroga kremena (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 40:86); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 1 ; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55
- bijeli grad: Na bijelu gradu Silistriji (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14:85) - tvrda: Stade biti tvrdu Silistriju (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55:605)
- bez atribucije: Silistriji i Sevestopolji (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14:86); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55
Geografski položaj
44° 7’ N, 27° 16’ E
Pod istim imenom oblast i lučki grad na Dunavu u Bugarskoj, na granici sa Rumunijom.
Istorijat
U vreme cara Trajana na tom mestu bila je rimska tvrđava sa podgrađem, jedan od većih gradova u oblasti Mezija, osnovan 29. pre n.e. pod imenom Durostorum. Grad nije izgubio značaj ni u srednjem veku kada se njegovo ime menja u Drustur. Bio je sedište episkopa i patrijarha (za vreme Prvog bugarskog carstva), a u Drugom bugarskom carstvu (pod carem Simeonom) dobio je jako utvrđenje, koje su Turci još više ojačali posle 1388. kada su zaposeli grad.
Rusi su osvojili Silistru 1877. i predali je Bugarskoj.
Kod Vuka u Rječniku: „Stadt Silistria in Bulgarien” (sa primerom Vuk IV, 40).
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu rastanka Karađorđevog sa Srbijom 1812. (Vuk IV, 40), rusko-turskog sukoba 1828. (SM 55) i boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 14). U neistorijskom kontekstu ženidbe Vuka Zečanina (Vuk VIII, 1) javlja se u formuli kao mesto iz kojeg dolazi dobar kremen (takođe i Vuk IV, 40).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |