SEVASTOPOLJ, Sevastopol, Sevestopolja
Istorijski nazivi
Herson, Korsun, Ahtijar
Etimologija
Današnje ime gradu dao je 1783. Potemkin (Patjomkin) po antičkom gradu Sebastópolis u ili Dioskurijadi u Kolhidi. Gr. sébastos ‘uzvišen, dostojan poštovanja’ prevod je titule rimskih careva augustus. (A.L.)
Atribucija
Sevastopol
- tvrdi: Sevastopol tvrdi osvojiše (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38:259)
- bez atribucije: Silistriji i Sevestopolji (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14:86)
Geografski položaj
44° 36’ N, 33° 31’ EGrad na Krimu, Ukrajina.
Istorijat
Sevastopolj leži vrlo blizu mesta na kome je 421. pre n.e. nastala antička grčka kolonija Hersonesos (Herson) kao demokratski grad – država. Herson je bio najvažnija grčka kolonija na Krimu sve do skitske najezde (179–63. pre n.e.) koja ga je naterala da potraži zaštitu Mitridata VI. U I v. krimski gradovi su postali deo Rimske imperije, a u IV je Herson pod imenom Korsun ušao u Vizantijsko carstvo. Tokom srednjeg veka grad je bio veliki trgovački i politički centar i igrao je važnu ulogu u privrednom i kulturnom životu Krima, Crnog mora i Rusije.
Kao đenovska trgovačka kolonija, grad je opstao sve do 1399. kada su ga razorili Tatari. Kao grad i luka ponovo je osnovan u vreme Katarine II na mestu tatarskog sela Ahtijara, pošto su Rusi 1783. anektirali Krim. Sam grad je osnovan 1787. kao jako pomorsko utvrđenje, a baza ruske crnomorske flote postao je 1804. i otada je neraskidivo vezan za njenu istoriju.
Za vreme Krimskog rata Sevastopolj je bio pod opsadom Britanaca, Francuza, Turaka i Pijemontežana 349 dana (1854–1855) i na kraju je morao da bude napušten. Tom prilikom Rusi su sami potopili sopstvenu flotu da bi blokirali ulaz u zaliv. Posle Krimske mirovne konferencije 1856. Sevastopolj je izgubio značaj kao pomorsko utvrđenje, a njegova fortifikacija je uništena. Kasnije (1871) je obnovljena, a grad je 1890. opet postao glavna ruska pomorska baza.
Epski kontekst
U SANU IV, 38 peva se istovremeno i o Pariskom miru 1856. i o boju na Grahovcu 1858, a u Vuk IX, 14 samo o boju na Grahovcu.
Literatura
1985 | Wetzel, David: The Crimean War: A Diplomatic History, East European Monographs no 193, New York. |
1987 | Palmer, Alan: The Banner of Battle: The Story of the Crimean War, New York, St. Martin’s Press. |
2000 | Royle, Trevor: Crimea: The Great Crimean War 1854-1856, New York, St. Martin's Press. |