SARAJEVO, Sarajvo
Sarajevo, obala Miljacke
Sarajevo, baščaršija
Istorijski nazivi
Vrhbosna, Saray
Etimologija
Tur. Bosna-Seray, drugi član ista reč kao saraj ‘dvor, palata, upravna zgrada’; nastavak -evo pre analogijom preko prideva sarajevski proširenog od sarajski, nego iz tur. spoja Seray-ova(si) ‘Sarajevsko polje’ (Skok III 204). Ranije ime, krajem XIII v. Verboxenie, Uerbosenyhe, 1516. Vrhubosьnьje ima u prvom delu reč vrh, odnosno njen lokativ vrhu, kao u Vrьhubrěznica (up. Pljevlja), u značenju gornjeg toka reke. (A.L.)
Atribucija
Sarajevo
- grad: Ko će poći Sarajevu gradu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 34:33); MH VIII, 19; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 14; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 62 - bijeli grad: U b’jelomu gradu Sarajevu (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 62:16) - tvrdi grad: Do tvrdoga Sarajeva grada (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2:77) - pusti grad: U pustome gradu Sarajevu (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 62:201) - varoš: Pobjegoše varoš-Sarajevu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 70:200) - šeher: Otidoše šeher-Sarajevu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 2:26); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 73; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 74; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 34, 62, 78, 101, 108, 133, 149; MH VIII, 28; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4, 23; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 1, 2, 4, 15, 16; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73 - bijeli šeher: Ka bijelu šeher-Sarajevu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 43:10); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 4 - lijepi šeher: Iz lijepog šeher-Sarajeva (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 73:134); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 74; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 78; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2 - ravni šehar: Priko ravna šehra Sarajeva (MH II, 35:2)
- šever: Pa ga evo k šever Sarajevu (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 62:339) - divni šever: U sred divna šever Sarajeva (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 34:167)
- šer: Da prodamo u šer-Sarajevu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 2:18); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 59; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 10; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 30 - bijeli šer: Po bijelu šeru Sarajevu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 10:122) - široki šer: Od širokog šera Sarajeva (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 33:6) - lijepi šer: U lijepu šeru Sarajevu (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 59: 2) - lijepi šeer: Od lijepa šeer Sarajeva (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 35:105) - mjesto: I do blizu mjesta Sarajeva (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 161:34)
- prostrano mjesto: U prostrano mjesto Sarajevo (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 34:10)
- ravno: Sa Bjelava iz Saraj’va ravna (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:1269); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 14; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 35 - bilo: Vi ne id’te Sarajevu bilu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3:216) - od Bosne ponosne: Sarajevu od Bosne ponosne (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 14:239)
- bez atribucije: Pa pobježe svome Sarajevu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 93:152); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 59, 70; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 32, 44; ER 61; SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 74; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 10, 22, 24; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 7, 29, 34, 72, 78, 88, 101, 149; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 62; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 1, 12, 13, 14, 23; MH VIII, 28; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2, 4, 9, 16, 17; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 62, 73; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 4
- bez atribucije: Drago dite od Sarajva Mujo (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 5:713), KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 1; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 4
Geografski položaj
43° 51’ N, 18° 22’ E
Glavni grad BiH.
Istorijat
Prvobitno mali seoski trg Tornik, zatim Trgovište, Staro Trgovište i, najzad, Vrhbosna. Pod Turcima preimenovan u Sarajevo.
Stara župa Vrhbosna pominje se 1244. u zemlji porodice Pavlović. U doba bosanske samostalnosti Vrhbosna je bila mala varoš, prvi put spomenuta 1379. u vezi sa dubrovačkim trgovcima. Njihova kolonija u Vrhbosni postala je glavni ekonomski centar u Bosni.
U nauci se uglavnom smatra da su u župi Vrhbosna bila dva grada sa podgrađima (tj. varošima): Vrhbosna (Vrhbosanje) i Hodidjed, mada Šabanović (1960) misli da se o tome ne može govoriti pre sredine XV v. (pa čak i tada samo u obliku: kastel Hodidjed u župi Vrhbosni): „Zbog toga smatram da se srednjevjekovna varoš Vrhbosna u lokalnim uslovima zvala jednostavno Trgovište, a da su Dubrovčani, to nedovoljno određeno mjesto nazivali Vrhbosanje ili Vrhbosna po imenu župe u kojoj se ono nalazilo. Narodni lokalni naziv toga mjesta (Trgovište) je opet sinonim sa mađarskom riječi varoš koja je Turcima bila poznatija, bliža i lakša od toga našeg narodnog naziva ovoga mjesta pa su oni stoga vjerovatno to Trgovište zvali još i Varoš.”*
Turci su definitivno osvojili Vrhbosnu nešto pre 1450. Posle toga su pod gradom osnovali varoš i u njoj sazidali veliki saraj (dvor) po kojem je varoš i dobila ime. Taj veliki saraj prvi put se pominje 1462. Porušen je 1853.
Sarajevski grad nije imao zidine. Potrebu za njima Sarajevo je osetilo tek posle Požarevačkog mira, pa su one i sagrađene između 1729. i 1739. Tvrđava je više puta popravljana (u nju je, između ostalog, često udarao grom), a služila je i kao zatvor. Sarajevski grad je uvek bio dobro snabdeven oružjem i municijom, čime je opremao i druge gradove u Bosni. Nikad nije bio napušten, a borbe oko njega vođene su samo jedanput: 19. avgusta 1878. (kada je Austrija okupirala Bosnu).
Razvoju Sarajeva najviše su doprineli namesnici Isabeg Ishaković (1440–1463) i Gazi Husrevbeg (1521–1541). U Sarajevu su (u XVII v.) bile 104 džamije i 12 mahala. Za vreme provale Eugena Savojskog 1697. Sarajevo je spaljeno i tada su, između ostalog, izgorele i 94 džamije.
Sarajevo je patilo od kuge dva puta: 1647. (tokom Kandijskog rata) i 1783, kad je od nje u gradu pomrlo 8.000 ljudi. Verovatno je u to vreme nastala i poslovica: „Ne izbiva kao kuga iz Sarajeva”.
Epski kontekst
U pesmama se pominje mnogo i na razne načine: kao zimovnik za hajduka Mijata i njegove borce (SM 34), kao mesto u koje hajduci prodaju „dijete Grujicu” za „ašluk” (Vuk III, 2), kao mesto čuveno po volovima (MH VIII, 19), mesto Sarajlije Muje (MH II, 62), vojvode Koruna (Vuk IX, 2), Dilber-bega (Vuk VI, 70), Sarajlije Jove (Vuk III, 73), Omer-paše (Vuk VIII, 74), Đul-age (SM 62) i dr.
Za stavove drukčije od svih ostalih o nastanku mesta i njegovog imena pogledati naročito Šabanović 1960.
Literatura
 | 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1954 | Kreševljaković, Hamdija: Naši bezisteni, Naše starine II, Sarajevo. cobiss |
| 1960 | Šabanović, Hazim: Postanak i razvoj Sarajeva, Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine, Radovi XIII/5, Sarajevo. [77*] |
| 1965 | Šabanović, Hazim: Teritorijalno širenje i građevni razvoj Sarajeva u XVI stoljeću, Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine, Radovi XXVI/9, Sarajevo. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:80] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [102, nap. 46, 48; 105, nap. 61, 63; 106, nap. 67] cobiss |
| 2007 | Ковачевић-Којић, Десанка: Градски живот у Србији и Босни ( XIV- XV вијек), Историјски институт, Београд. cobiss |