SARAJEVO, Sarajvo

sl1

Sarajevo, obala Miljacke

sl1

Sarajevo, baščaršija

Istorijski nazivi

Vrhbosna, Saray

Etimologija

Tur. Bosna-Seray, drugi član ista reč kao saraj ‘dvor, palata, upravna zgrada’; nastavak -evo pre analogijom preko prideva sarajevski proširenog od sarajski, nego iz tur. spoja Seray-ova(si) ‘Sarajevsko polje’ (Skok III 204). Ranije ime, krajem XIII v. Verboxenie, Uerbosenyhe, 1516. Vrhubosьnьje ima u prvom delu reč vrh, odnosno njen lokativ vrhu, kao u Vrьhubrěznica (up. Pljevlja), u značenju gornjeg toka reke. (A.L.)

Atribucija

Sarajevo

Sarajvo

Geografski položaj

43° 51’ N, 18° 22’ E   
Glavni grad BiH.

Istorijat

Prvobitno mali seoski trg Tornik, zatim Trgovište, Staro Trgovište i, najzad, Vrhbosna. Pod Turcima preimenovan u Sarajevo.
Stara župa Vrhbosna pominje se 1244. u zemlji porodice Pavlović. U doba bosanske samostalnosti Vrhbosna je bila mala varoš, prvi put spomenuta 1379. u vezi sa dubrovačkim trgovcima. Njihova kolonija u Vrhbosni postala je glavni ekonomski centar u Bosni.
U nauci se uglavnom smatra da su u župi Vrhbosna bila dva grada sa podgrađima (tj. varošima): Vrhbosna (Vrhbosanje) i Hodidjed, mada Šabanović (1960) misli da se o tome ne može govoriti pre sredine XV v. (pa čak i tada samo u obliku: kastel Hodidjed u župi Vrhbosni): „Zbog toga smatram da se srednjevjekovna varoš Vrhbosna u lokalnim uslovima zvala jednostavno Trgovište, a da su Dubrovčani, to nedovoljno određeno mjesto nazivali Vrhbosanje ili Vrhbosna po imenu župe u kojoj se ono nalazilo. Narodni lokalni naziv toga mjesta (Trgovište) je opet sinonim sa mađarskom riječi varoš koja je Turcima bila poznatija, bliža i lakša od toga našeg narodnog naziva ovoga mjesta pa su oni stoga vjerovatno to Trgovište zvali još i Varoš.”*
Turci su definitivno osvojili Vrhbosnu nešto pre 1450. Posle toga su pod gradom osnovali varoš i u njoj sazidali veliki saraj (dvor) po kojem je varoš i dobila ime. Taj veliki saraj prvi put se pominje 1462. Porušen je 1853.
Sarajevski grad nije imao zidine. Potrebu za njima Sarajevo je osetilo tek posle Požarevačkog mira, pa su one i sagrađene između 1729. i 1739. Tvrđava je više puta popravljana (u nju je, između ostalog, često udarao grom), a služila je i kao zatvor. Sarajevski grad je uvek bio dobro snabdeven oružjem i municijom, čime je opremao i druge gradove u Bosni. Nikad nije bio napušten, a borbe oko njega vođene su samo jedanput: 19. avgusta 1878. (kada je Austrija okupirala Bosnu).
Razvoju Sarajeva najviše su doprineli namesnici Isabeg Ishaković (1440–1463) i Gazi Husrevbeg (1521–1541). U Sarajevu su (u XVII v.) bile 104 džamije i 12 mahala. Za vreme provale Eugena Savojskog 1697. Sarajevo je spaljeno i tada su, između ostalog, izgorele i 94 džamije.
Sarajevo je patilo od kuge dva puta: 1647. (tokom Kandijskog rata) i 1783, kad je od nje u gradu pomrlo 8.000 ljudi. Verovatno je u to vreme nastala i poslovica: „Ne izbiva kao kuga iz Sarajeva”.

Epski kontekst

U pesmama se pominje mnogo i na razne načine: kao zimovnik za hajduka Mijata i njegove borce (SM 34), kao mesto u koje hajduci prodaju „dijete Grujicu” za „ašluk” (Vuk III, 2), kao mesto čuveno po volovima (MH VIII, 19), mesto Sarajlije Muje (MH II, 62), vojvode Koruna (Vuk IX, 2), Dilber-bega (Vuk VI, 70), Sarajlije Jove (Vuk III, 73), Omer-paše (Vuk VIII, 74), Đul-age (SM 62) i dr.
Za stavove drukčije od svih ostalih o nastanku mesta i njegovog imena pogledati naročito Šabanović 1960.

Literatura

book1953Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo.  cobiss
book1954Kreševljaković, Hamdija: Naši bezisteni, Naše starine II, Sarajevo.  cobiss
book1960Šabanović, Hazim: Postanak i razvoj Sarajeva, Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine, Radovi XIII/5, Sarajevo.  [77*]
book1965Šabanović, Hazim: Teritorijalno širenje i građevni razvoj Sarajeva u XVI stoljeću, Naučno društvo NR Bosne i Hercegovine, Radovi XXVI/9, Sarajevo.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [3:80]
book1979Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979.  [102, nap. 46, 48; 105, nap. 61, 63; 106, nap. 67]  cobiss
book2007Ковачевић-Којић, Десанка: Градски живот у Србији и Босни ( XIV- XV вијек), Историјски институт, Београд.  cobiss