TRST, Trijest, Triješće, Trišt
Trst, Ponte rosso
Trst, centar
Istorijski nazivi
Tergestum, Trieste
Etimologija
Od antičkog Tergeste, po nekima u vezi sa slov. trg, romanskim posredstvom (Skok III 510). (A.L.)
Atribucija
Trijest
- mjesto pitomo: U Trijestu mjestu pitomome (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 13:3) - bijeli: Kad Trijestu bijelome dođe (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38:144) - bez atribucije: Od Trijesta i Rijeke Senjske (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 43:34)
- mjesto izabrano: U Triješće, mjesto izabrano (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 13:167) - mjesto poglavito: U Triješću mjestu poglavitu (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 13:68) - ravno: Nakraj mora, u Triješće ravno (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 71:152) - bez atribucije: A otolen morem do Triješća (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 71:828); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 13
- bili: Jer je kula navrh Trišta bila (MH VIII, 24:48)
Geografski položaj
45º 39’ N, 13º 47’ E
Grad i luka u Italiji, u istočnom delu Tršćanskog zaliva. Sedište istoimene provincije i centar autonomne oblasti Furlanija – Julijska Venecija (Friuli-Venezia Giulia).
Istorijat
Nastao je iz prvobitno keltsko-ilirskog naselja Tergeste koje je u II v. pre n.e. došlo pod vlast Rimljana. Karni i Japodi su ga često napadali i 52. pre n.e. opustošili. U građanskom ratu između Cezara i Pompeja bio je na strani Cezara. Posle pobede Rimljana nad Japodima 35. pre n.e., utvrđen je kao istaknuta rimska kolonija protiv ilirskih plemena, i kao takav se i pominje već 33. U II i III v. posvedočen je kao rimski vojni logor.
Posle propasti Zapadnog rimskog carstva, Tergeste i cela istočnoalpska oblast dolaze pod vlast germanskog zapovednika Odoakara, a od 489. ulaze u sastav ostrogotske države. Posle vizantijsko-gotskog rata (535–555) prelazi u ruke Vizantije. U tim ratovima Tergeste je mnogo stradao, posebno prilikom provale Langobarda 568. kada je skoro potpuno uništen. U VII v. zaleđe naseljavaju Sloveni, a glavna luka i trgovačka metropola na Jadranu postaje Venecija.
U VIII v., kada istarski gradovi padaju pod franačku vlast, prestaje samostalna, municipijalna uprava, a uz pomoć crkve zavodi se nova, feudalna. Sredinom X v. franački car dodelio je tršćanskom biskupu grofovsku vlast nad gradom i okolinom, pa je Trst na taj način izdvojen iz sastava Istarske Krajine, a gradska samouprava je potpuno ukinuta. Oko 200 godina kasnije formira se nova, srednjovekovna gradska opština koja ima samoupravu i 1253. dobija široku autonomiju. Pod pritiskom konkurencije koju u severnom Jadranu ima od Venecije, Trst 1382. priznaje vlast Habzburgovaca. Svejedno, do kraja XV v. nije uspeo da ozbiljnije ugrozi Veneciju.
Tek 1719. Trst dobija status slobodne luke, a krajem veka postaje vodeća luka na severnom Jadranu. Sa propašću Mletačke republike pada i ugled Venecije, a raste uloga Trsta. Za vreme Napoleonovih ratova Trst je bio u sastavu Ilirskih provincija i prolazio je kroz tešku krizu, ali se u drugoj polovini XIX v. razvio u prvorazrednu južnoevropsku luku i trgovački centar.
U Trstu je dugo postojala jaka srpska kolonija. Vuk u Boki Kotorskoj piše: „Trst je najzapadnija primorska opština naroda našega (po broju duša može biti i najmanja, ali po bogatstvu prva u svemu narodu)”. Ovo stanje je zabeleženo krajem XIX v., a danas Trst ima još samo srpsku pravoslavnu crkvu podignutu na temeljima starije građevine iz XVIII v., kao i srpsko groblje sa kapelom iz 1785.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu ženidbe knjaza Danila kao mesto iz kojeg potiče buduća knjaginja Darinka, kći Jovana Kvekića (Vuk IX, 13). Osim toga, javlja se i u kontekstu bitke na Grahovcu 1858. (SANU IV, 38), i u kontekstu francusko-austrijskog sukoba oko prevlasti u Dalmaciji i Boki Kotorskoj, koji je neočekivano rešen pojavom ruskih pomorskih snaga u Boki pod zapovedništvom admirala Sinjavina 1806. (Vuk VIII, 43). Filip Vukasović, koji se tu pominje, jeste istorijska ličnost, austrijski general koji je početkom XIX v. držao Mali Modruš potok, oblast blizu Karlovca u Hrvatskoj (o njemu vide ad ).
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.vv. Тријест, Трст] cobiss |
| 1977 | Караџић, Вук Стеф.: Црна Гора и Бока Которска, «Нолит», Београд. [134] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 3] cobiss |