TREBJESA, Trebješa, Trebes

sl1

Crkva sv. Đorđa na brdu Trebjesa iznad Nikšića

Etimologija

Kod popa Dukljanina Tribessa mons, možda od slov. ličnog imena Trěběslavъ, oblik sa -š- bio bi pridev na - u ženskom rodu od hipokoristika *Trěběh ili *Trěběs, up. starolužičko ime reke, pritoke Labe, Tribisa, danas nem. Trebsa. Sa druge strane, ako se pođe od činjenice da je Trebjesa brdo sa tri vrha, mogla bi to biti složenica čiji se drugi deo ne može tumačiti iz slovenskih jezičkih sredstava, što bi ukazivalo na poreklo iz nekog predslovenskog indoevropskog supstrata, ilirskog ili keltskog, up. staroirski barr < *barso- ‘vrh’ (Triběsa disimilacijom od *Tri-bersa ?). (A.L.)

Atribucija

Trebjesa

Trebješa Trebes

Geografski položaj

Brdo pored Nikšića u Crnoj Gori, ispod kojeg je nekada bilo veliko i bogato selo Trebjesa.

Istorijat

Trebjesu su krajem XVIII v. razrušili nikšićki Turci. Stanovništvo (Trebješani) je izbeglo prvo u Katunsku nahiju, a potom na posed manastira Morače gde je boravilo nekoliko godina. Već poslednjih godina XVIII v. Trebješani zaposedaju Ljevišta na samom izvorištu Morače, odakle se preko planine Javorje šire u plemensku oblast Drobnjaka. Ovi Trebješani činili su jezgro plemena Uskoci, koje se smatra najmlađim plemenom u Crnoj Gori. Njihov dolazak u Moraču osnažio je ustanički pokret u ovom kraju, što je rezultiralo oslobađanjem Gornje Morače i njenim konačnim pripajanjem Crnoj Gori 1820.
Pored Trebjese postoji crkva sv. Đorđa.

Epski kontekst

Verovatno je najčuveniji među Trebješanima epski junak Lopušina Vuk:

Pokupi mi obije Morače,
Ne ostavi Lopušinu Vuka,
Jer je momak skoro uskočio
Od Trebjese od gradske krajine,
On poznava sve gradske torine,
Na torine Turke Arbanase,
I svakoga ata i paripa (Vuk IV, 54:75–81).

„Gradska krajina”, koja se na ovom mestu u pesmi pominje, zapravo je nikšićka okolina, budući da je epsko ime za Nikšićane „građani”, i da se jedino Nikšić u epici uspešno zamenjuje samim apelativom „grad”.
U drugim pesmama pominju se u Trebjesi jedan hrišćanski držalac – Todor Kalamić (SM 23) i jedan turski – „haga Jezdimir” (SANU IV, 12).

Literatura

book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.  [614]
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss