TREBJESA, Trebješa, Trebes
Etimologija
Kod popa Dukljanina Tribessa mons, možda od slov. ličnog imena Trěběslavъ, oblik sa -š- bio bi pridev na -jь u ženskom rodu od hipokoristika *Trěběh ili *Trěběs, up. starolužičko ime reke, pritoke Labe, Tribisa, danas nem. Trebsa. Sa druge strane, ako se pođe od činjenice da je Trebjesa brdo sa tri vrha, mogla bi to biti složenica čiji se drugi deo ne može tumačiti iz slovenskih jezičkih sredstava, što bi ukazivalo na poreklo iz nekog predslovenskog indoevropskog supstrata, ilirskog ili keltskog, up. staroirski barr < *barso- ‘vrh’ (Triběsa disimilacijom od *Tri-bersa ?). (A.L.)
Atribucija
Trebjesa
- varoš: A šalje je u Trebjesu varoš (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 23:18)
- gradska krajina: Od Trebjese od gradske krajine (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 54:78) - bez atribucije: Nego hajde opet u Trebjesu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 54:226)
- varoš: Daću tebe svu varoš Trebješu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 23:49)
- bez atribucije: Od Trebesa hagu Jezdimira (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12:32)
Geografski položaj
Brdo pored Nikšića u Crnoj Gori, ispod kojeg je nekada bilo veliko i bogato selo Trebjesa.Istorijat
Trebjesu su krajem XVIII v. razrušili nikšićki Turci. Stanovništvo (Trebješani) je izbeglo prvo u Katunsku nahiju, a potom na posed manastira Morače gde je boravilo nekoliko godina. Već poslednjih godina XVIII v. Trebješani zaposedaju Ljevišta na samom izvorištu Morače, odakle se preko planine Javorje šire u plemensku oblast Drobnjaka. Ovi Trebješani činili su jezgro plemena Uskoci, koje se smatra najmlađim plemenom u Crnoj Gori. Njihov dolazak u Moraču osnažio je ustanički pokret u ovom kraju, što je rezultiralo oslobađanjem Gornje Morače i njenim konačnim pripajanjem Crnoj Gori 1820.
Pored Trebjese postoji crkva sv. Đorđa.
Epski kontekst
Verovatno je najčuveniji među Trebješanima epski junak Lopušina Vuk:
Ne ostavi Lopušinu Vuka,
Jer je momak skoro uskočio
Od Trebjese od gradske krajine,
On poznava sve gradske torine,
Na torine Turke Arbanase,
I svakoga ata i paripa (Vuk IV, 54:75–81).
„Gradska krajina”, koja se na ovom mestu u pesmi pominje, zapravo je nikšićka okolina, budući da je epsko ime za Nikšićane „građani”, i da se jedino Nikšić u epici uspešno zamenjuje samim apelativom „grad”.
U drugim pesmama pominju se u Trebjesi jedan hrišćanski držalac – Todor Kalamić (SM 23) i jedan turski – „haga Jezdimir” (SANU IV, 12).
Literatura
1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [614] |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |