TIVAT
Istorijski nazivi
Teude, Theudo, Theodo
Atribucija
- pitomi: Iz pitoma Tivta i Maina (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:437)
Geografski položaj
42° 26’ N, 18° 41’ EGrad u Boki Kotorskoj (Crna Gora). Nekada istoimeno selo u staroj Zeti.
Istorijat
Tivat je najmlađi grad u Boki, nastao na prostranoj zaravni podno planine Vrmca. Na osnovu podataka u kotorskim arhivama, u vezi sa ovim mestom pominju se u XIV v. nazivi Teude, Theode i Theudo, što govori o vezi sa kraljicom Teutom. Pisanih tragova o zbivanjima na ovom lokalitetu u doba Nemanjića, Balšića, Crnojevića, Mlečana, Francuza i Austrijanaca ima malo. Tokom srednjeg veka i kasnije, tivatska zemlja je pripadala uglavnom kotorskim, prčanjskim i dobrotskim plemićima. Tu su bili njihovi veliki posedi, dvorci i letnjikovci, kao i zajednička crkva sv. Antuna iz 1373. Na poluostrvu Prevlaka bilo je sedište Zetske mitropolije od XIII do XV v. Tivat u gradsko naselje izrasta tek krajem XIX v., izgradnjom Pomorskog arsenala 1889.
Epski kontekst
Pesma SANU IV, 13 pominje ga u kontekstu istrage poturica 1707. (u pesmi greškom 1702), kao mesto poznato po dobrom vinu:
Jera u njih ima dobra vina,
Dobra vina iz primorja ravna,
Iz pitoma Tivta i Maina,
Od tuča bi razlomilo glavu! (434–438).
Literatura
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [395] cobiss |
1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [102] cobiss |