Epski gradovi

TRAVNIK, Tramnik

Travnik, stari grad

Travnik 1898.

Etimologija

Od slov. travьnikъ ‘travnato mesto, livada, pašnjak’. (A.L.)

Atribucija

Travnik

grad: Odasla je ka grada Travnika (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 47:33); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 14, 24, 55; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 73
grad bijeli: Na Travniku gradu bijelome (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:91); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 54; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 24, 43; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 56; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2, 5
grad vezirski: Od Travnika, grada vezirskoga (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 74:25)
šeher: A od Bosne do šeher Travnika (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 8:217)
bijeli: Pa me vode bijelu Travniku (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 33:39); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 43, 55; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2, 5, 8; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73
bili: Otiskoše do Travnika bila (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3:185)
pitomi: Pa ću sići pitomu Travniku (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:50)
na krajini: I dok mi je Travnik na krajini (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 47:13)
bez atribucije: A vezira Bošni na Travniku (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 95:115); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 35; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 48; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 47, 54; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 39, 43, 45, 46, 51, 55; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1, 26, 28; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 38, 55, 56, 101; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 19, 21, 74; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2, 4, 5, 8, 12, 15, 32; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 59, 73; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 8; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 66; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3, 4, 14, 18

Tramnik

grad: Dok dođoše u Tramniku gradu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 62:17)

Geografski položaj

44º 13’ N, 17º 40’ E

Grad u BiH.

Istorijat

Podignut je u Bosni, u završnom delu uske doline reke Lašve (pritoka reke Bosne), između planina Vlašića na severu i Vilenice na jugu. U Lašvi je ispirano zlato još u doba Kelta, Ilira i Rimljana.
Srednjovekovna tvrđava nalazi se na južnoj padini Vlašića, kod ušća potoka Hendek u Lašvu. Pretpostavlja se da je sagrađena za vreme Tvrtka II Tvrtkovića (1404–1409. i 1421–1443). Naziv Varoš za deo Travnika ispod grada uz potok Hendek čuva spomen na naselje pre turskog vremena.
Travnik se prvi put pominje 1463. kao mesto u kome se kraće vreme zadržao sultan Mehmed II, osvajač Bosne, na putu u Jajce. Prvi siguran pisani podatak o njemu potiče iz 1503, kad se pominje u jednom tursko-ugarskom ugovoru. Stalnu posadu je dobio otprilike u isto vreme kad je u njemu sagrađena džamija (1481–1512).
U Travniku je sedeo dizdar, a kasnije je postao sedište vojvoda i kadije. Posle provale Eugena Savojskog u Bosnu 1697. pa sve do 1850. Travnik je, sa malim prekidima, bio sedište bosanskog vezira. Bosanski feudalac Husein-beg Gradaščević porazio je 1831. sultanove snage u Bosni, osvojio Travnik i držao ga do sloma bosanskog begovata 1832. Pod austrougarskom vlašću je bio od 1878, kad su ga Turci napustili, pa sve do 1918.

Epski kontekst

Pesme uglavnom idu za istorijom te se Travnik u njima redovno pominje kao vezirski grad, da bi se u jednom slučaju javio čak i kao deo mita koje se nudi Stjepanu Jakšiću da pređe u islam:

O junače, Jakšiću Stjepane!
Poturči se, Bog te ne ubio!
Vrći ću te velika vezira,
A vezira Bošni na Travniku,
Bićeš većil nad sedam vezira,
I daću ti ćercu za ljubovcu,
Držaću te ka’ i svoga sina:
Bošna moja mojoj zemlji glava,
A ti ćeš bit’ do mene svakome” (Vuk II, 95:112–120).

U drugim, manje romantičnim pesmama, za Travnik se vezuje ime Vuka Brankovića (Vuk III, 10), dvojice Pašića (Vuk III, 35), paše Osman-bega (Vuk VI, 47), Mehmed-paše (Vuk VII, 14), vezira Selima (Vuk VII, 24), Osman-barjaktara (Vuk VII, 45), Džanan-buljugbaše, poznatog i kao „od Travnika Džano” (KH I, 2), i drugih. Grad se pominje u kontekstu boja na Vrtijeljci 1685, u kojem je poginuo Bajo Pivljanin (Vuk VII, 51), rusko-turskog rata 1828. (SM 55), pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk IX, 1), hercegovačke bune 1855–1862. (Vuk IX, 26), boja u Dugi 1862. (Vuk IX, 28) itd. Muslimanske pesme opevaju i sam dolazak vezira u Travnik (KH I, 5), a inače ga pominju u kontekstu osvajanja Bihaća 1592. (MH III, 4), u okviru sižea o Đerzelez Aliji (KH I, 4, 8) i o begu Ibrahimu Ljuboviću (KH I, 12), o neuspešnom uzimanju Zvornika 1717. (KH I, 15) i 1737. (KH II, 73) itd.

Još i: Travnik, grad kod Sinja iz XV v.

Literatura

1948

Mazalić, Đ.: Travnik i Toričan, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n.s. III, 145-166.

1953

Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss

1957

Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss

1970

Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss

1979

Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [127, nap. 9] cobiss

EPSKI GRADOVI - leksikon