TIMOK
Etimologija
Od imena reke, koje se izvodi iz antičkog (tračkog?) Timacus, možda ‘tamna reka’. U rimsko doba postojala su na Timoku dva naselja nazvana po reci, Timacum Minus i Timacum Maius, od kojih se ono prvo identifikuje sa današnjom Ravnom kod Knjaževca. (A.L.)
Atribucija
- grad: Da siđemo do Timoka grada (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 44:113)
- grad bijeli: U Timoku gradu bijelome (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 44:98)
- grad kaurski: Do Timoka grada kaurskoga (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 44:101)
- grad nesretni: U Timoku gradu nesretnome (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 44:618)
- duboki: Ode Osman duboku Timoku (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 44:120)
- bez atribucije: Lasno nije do Timoka saći (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 44:95), Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 40, 62
Geografski položaj
Neutvrdiva ubikacija.Epski kontekst
Grad sa ovim imenom javlja se samo u ovoj jednoj muslimanskoj pesmi (KH II, 44) koja u celini uzev obiluje raznim geografskim nedoumicama: radnja se dešava u primorju, u gradu Primorju (čiji ban Šimun kapetan ima tri srca), u blizini je planina Kruševac, i sl. Za vreme Turaka, jedini grad koji se i zvanično zvao Timočka Palanka bio je Knjaževac (ranije Gurgusovac) u j/i Srbiji. Kako se radnja pesme definitivno ne dešava nigde u Srbiji, ostaje nerešeno pitanje o kom mestu Timoku se ovde radi. Jedino što se može pretpostaviti jeste da se radnja smešta u XVII v., kada su u Lici glavni junaci bili lički Mustaj-beg i braća Mujo i Halil Hrnjice.
Postoji mogućnost da je reč o mestu Tinju (44° 1’ N, 15° 28’ E), tvrdom gradu u Dalmaciji (u nekadašnjem Ličkom sandžaku, potom u župi Tin), danas selu u opštini Benkovac (Hrvatska). U starim hrvatskim spomenicima javlja se kao posed i naselje na tom posedu (de Tyno, apud Tinum, Tin cum pertinentiis suis, inter villam Tini). Kastel Tinj je posle 1570. bio spahiluk Ferhad-paše Sokolovića, centar zijameta Vojnići. Kroz njega je jedno vreme – sve do 1671 – išla linija razgraničenja sa Mlecima, ka Zadru.
Daleka i gotovo neverovatna mogućnost da je u pitanju grčko ostrvo (i grad) Tinos takođe se ne može sasvim odbaciti. Tinos je počev od 1204. bio mletačka provincija sa pretežno katoličkim grčkim stanovništvom koje se jako dugo odupiralo turskom prodoru u Egejsko more. U junu 1715. Turci su osvojili Tinos nadmoćnim morskim i kopnenim snagama. Mletačka uprava je sklopila sa Turcima primirje pod sramnim uslovima: Venecijanci su dobili dozvolu da napuste tvrđavu u miru ako svi Grci branitelji ostanu u njoj. Pošto su se mletački oficiri povukli, Grci su svi prodani kao roblje u Africi.
Položaj grada na moru, daleki put do njega, oštra odbrana i drugi detalji mogli bi ići u prilog ovakvoj ubikaciji tim pre što je siže neistorijskog tipa, ali ostrvski grad u Kikladima ne može se fizički dosegnuti bez ozbiljne flote i ne pripada poduhvatima malih lokalnih družina kao što je ova u pesmi.
U hrišćanskim pesmama Timok se pominje kao reka odnosno voda (Vuk II, 38; Vuk IV, 62), jednom i kao zlatonosna (Na Timoku zlatnome potoku - Vuk III, 10:67), ali i kao oblast uz nju (Vuk IV, 40).
Literatura
1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1990 | Morris, Jan: The Venetian Empire. A Sea Voyage, Penguin Books. [63-67] |