JELEČ, Jelača
Jeleč grad, na planini Rogozni
Džamija u Jeleču, kod Foče
Etimologija
Stsrp. Jelečь verovatno od jela, mada je sufiks -eč redak (up. bodeč ‘vrsta ribe’, Grmeč); on je odbačen u stsrp. Jelьci < *Jelьsci, kako se zvala župa sa središtem u raškom Jeleču. (A.L.)
Atribucija
Jeleč
- grad: On uteče u grada Jeleča (ER 98:73)
- kršni: I još ječma iz kršna Jeleča (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 9:11) - planina: Kad je stigla u Jeleč planinu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 31:56) - bez atribucije: Od Jeleča iz Hercegovine (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 12:111); ER 98
- grad: Ovo ’e knjiga od Jelače grada (MH VIII, 9:42)
- bijeli grad: Pod Jelačom, pod bijelim gradom (MH VIII, 9:2)
- bijela: Te on dođe pod Jelaču b’jelu (MH VIII, 9:71)
- bez atribucije: Do Jelače devet obdanica (MH VIII, 9:67)
Istorijat
1. Stari grad u Srbiji. Nalazi se u Raškoj župi, na planini Rogozni, 13 km j/i od Novog Pazara. U njemu su srednjovekovni srpski vladari provodili leto.
Jeleč je župski grad, sagrađen na visokom, teško pristupačnom vrhu planine. Malih je razmera, danas potpuno u ruševinama. U XIII v. bio je dvorac Stefana Uroša I Velikog „Hrapavog” (1243–1276). Zovu ga još i Jerinin grad. Prvi pomeni Jeleča javljaju se već 1149, a zatim 1282. i 1314. (Ispod grada Jeleča 1282. kralj Dragutin je tokom lova pao sa konja i obogaljio se, posle čega je abdicirao u korist svog mlađeg brata Milutina. Predaja vlasti obavljena je na saboru u Deževu.)
Turci su ga uzeli poslednjih godina XIV v. i držali još neko vreme u njemu svoju posadu, a posle je opusteo. U turskim popisima prvi put se javlja 1455. a poslednji 1516. Ostaci srednjovekovnog podgrađa (Malog Grada) leže ispod grada, na s/i i j/i padini. Podgrađe je delom bilo utvrđeno. Na sedlastom prevoju, na j/i strani, nalazilo se neutvrđeno naselje, u kasnijim izvorima pominjano kao trg.
2. U MH VIII, 9 radi se o jednom drugom Jeleču (u pesmi: Jelača), gradu koji je morao biti u Hercegovini (sličan siže i u ER 98: u Jeleču sedi Jelečković Mujo s kojim se bori Smiljanić Ilija). Jedan takav grad je bio u staroj Zeti; od njega danas postoje razvaline u dolini reke Bistrice, leve pritoke Drine; prvi put se pominje 20. januara 1448. kao grad (castrum) u posedu hercega Stefana, a 1454. i kao naselje. Turci su ga osvojili 1465. Drugi je srednjovekovni grad u dolini Govze oko 13,5 km j/z od Foče (današnjeg Srbinja). Kod Vuka u Rječniku navodi se kao „varošica u Hercegovini blizu Foče”. Spominje se 1438. I danas postoji kao selo kod Foče. Iz bilo koga od ova dva grada mogao je poticati muslimanski junak Jelačić/Jelečković Mujo.
Epski kontekst
3. U SANU III, 9 Jeleč se javlja u okviru formule:
Oću vina iz Vidina ravna,
I rakije sa Demir-kapije,
I sijena iz ravna Srijema
I još ječma iz kršna Jeleča (7–11)
verovatno iskovanoj na osnovu analogije po suprotnosti, sa poentom na stvarima koje je teško nabaviti („što imati neće”, upor. na drugom mestu „ječma iz kršna Melečma” – vide , ).
4. U SANU III, 31 pominje se Jeleč kao planina, ali se posle stalno govori o Turcima Jelečanima, a oni sigurno nisu živeli u gori već u gradu. Za tu se pesmu verovatno vezuje neki od Jeleča u Hercegovini. (To potvrđuje i pomenuta pesma ER 98.) Inače se Jelečković Mujo i Smiljanić Ilija u istom sižeu javljaju i u pesmi MH VIII, 9 gde se grad zove Jelača, a Turčin je označen kao poturica i imenovan Jelačić umesto Jelečković.
Literatura
 | 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [117-118] cobiss |
| 1952 | Здравковић, Иван: Град Медун крај Титограда, Стварање. Часопис за књижевност и културу VII/3, Цетиње, 154-156. [21] |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [65] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [187] cobiss |
| 1974 | Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Историјски институт, Београд. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:518] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [411, nap. 64] cobiss |
| 1997 | Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд. [103] cobiss |