JANJEVO
Janjevo, panorama
Kula u Janjevu
Istorijski nazivi
Jagnevo, Gnagneva, Gnanevo
Etimologija
U dubrovačkim pismima 1346. Janeua, 1433. Jagneuo, verovatno od janj ‘crna topola, jagnjed’. (A.L.)
Atribucija
- ravno: I pokupi sve Janjevo ravno (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:220); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63 - bez atribucije: I Janjevo i Branjevo župno (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:210)
Geografski položaj
42° 34’ N, 21° 14’ E
Grad na Kosovu (Srbija). Nalazi se j/i od Prištine. Danas jedna od dve hrvatske enklave na Kosovu.
Istorijat
Poznato rudarsko mesto srednjovekovne Srbije u blizini Lipljana, zapadno od Novog Brda. Pod ovim imenom pominje se prvi put 1303. u pismu pape Benedikta IX upućenom barskom nadbiskupu Marinu. Ta najstarija vest o Janjevu ne govori da li su već tada njegovi rudnici bili aktivni, već samo pominje katoličku parohiju koja se u njemu nalazila. Vernici te parohije imali su svoju crkvu sv. Nikole, a pravoslavni crkvu sv. arhanđela Mihaila i Gavrila, o kojoj postoje svedočanstva iz 1548, i Blagovesti koja se pominje 1581.
U prvoj polovini XV v. Janjevo je bilo na vrhuncu moći, nalazilo se u sastavu srpske države i Dubrovnik je u njemu imao svoju koloniju (zvanično formiranu 1433). U njemu je bilo i Kotorana (jedan od carinika je bio Pribisav iz Kotora), ali oni nisu bili organizovani u posebnu zajednicu.
Posle pada Novog Brda 1455, pretpostavlja se da ni Janjevo nije dugo odolevalo Turcima. Pod turskom vlašću ono i dalje ostaje najbogatiji rudnik srebra i zlata u Srbiji, o čemu svedoče zapisi iz perioda XVI–XVIII v. Smatra se da je rad u janjevskim rudnicima zamro u XVIII v.
Oko 1 km zapadno od Janjeva i 5 km j/i od manastira Gračanice nalaze se ostaci srednjovekovnog grada Veletina koji se prvi put pominje 1321. Grad je štitio Janjevo i okolna mesta i puteve. U Atlasu M. V. Koronelija iz 1689. označene su njegove ruševine. Danas stoje bedemi Veletina mestimično očuvani i do 3 m visine.
Epski kontekst
Obe pesme pominju Janjevo u kontekstu boja na Deligradu 1806, ali verovatno u smislu oblasti kojoj je centar mesto Janjevo.
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1952 | Ковачевић, Десанка: О Јањеву у доба средњовековне српске државе, Историски гласник 1-4, Београд, 121-126. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [184] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:505] |
| 1987 | Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987. [368] cobiss |
| 2002 | Ћирковић, С. & Ковачевић –Којић Д. & Ћук, Р.: Старо српско рударство, Београд – Нови Сад, cobiss |
| 2007 | Ковачевић-Којић, Десанка: Градски живот у Србији и Босни ( XIV- XV вијек), Историјски институт, Београд. cobiss |