Epski gradovi

JANOK, Janjok

Mađarski grad Đur

Istorijski nazivi

Arrabona, Györ, Rab, Janik

Etimologija

U srpskom letopisu Janokь je Đur (Đer) u Mađarskoj (Даничић 3, 503), tj. nem. Raab, antička Arrabona. Možda od tur. yanık ‘spaljen, izgoreo’. (A.L.) [Slično već u komentaru uz MH III i IV: od tur. jangi, što znači požar. Otud: izgoreo, popaljen grad. Iz pesama se ne vidi koji bi to grad mogao biti.]

Atribucija

Janok

grad: Odvešću ih do Janoka grada (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 35:31); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 5; ER 126; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 17, 23, 39; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 52, 57; MH VIII, 8
grad bijeli: U Janoku, gradu bijelome (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 52:228); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 37; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 39
ćesarov grad: U Janoku ćesarovom gradu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:4)
bijeli: Ja ću ići do Janoka b’jela (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 39:57)
bili: Pa on štije po Janoku bilu (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 2:553)
na ćenaru: Bjeli mu se Janok na ćenaru (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 2:478)
bez atribucije: U Janoku isprosi devojku (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)101:2); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 35; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 37; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 5; ER 53; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 17, 23, 39; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 52, 57; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 2; MH VIII, 8

Janjok

Geografski položaj

Neizvesna ubikacija.

Istorijat

U zbirci Koste Hermana (II), priređivač u napomeni uz tekst tvrdi da se – po situaciji u pesmama i po nekim turskim analima – može zaključiti da se radi o mađarskom mestu Rabu. Blizu ove varoši nalazi se mesto Janoš-haza pa je možda od toga postao Janok. U s/z Mađarskoj stvarno i postoji mesto pod tim imenom poznato po Janočkom ratu 1663.
Vitković i Radonić misle da je u pitanju Đur – uz Ostrogon, Komoran, Budim, Peštu i Vac, jedan od važnih gradova koji su činili lanac mađarske odbrane od Turaka na Dunavu. Ovaj grad je 1598. bio oslobođen od Turaka, pa su se tada u njemu naselili Srbi iz Bačke, naviknuti da drže krajinu protiv Turaka. U tom kontekstu za grad se vezuje ime Golotrba Ive.
Kod Petra Matkovića pak stoji da su Đur (Jurr) i Rab jedno isto mesto, s tim što je prvo ime prema mađarskom, a drugo prema nemačkom izgovoru.
Vuk u Rječniku s.v. Janjok pretpostavlja da bi u pitanju mogao biti italijanski primorski grad Ankona, što se ipak ne uklapa ni u jedan od postojećih epskih sižea. Ime Janik javlja se kod Evlije Čelebije.

Epski kontekst

Janok/Janjok se pominje i u istorijskim i u neistorijskim (uglavnom ženidbenim) sižeima. Od istorijskih, pominje se u kontekstu boja kod Osijeka (svakako posle 1526. i verovatno pre 1687. kada su ga Turci definitivno izgubili – KH I, 17), izbavljanja Muje Hrnjice iz janočkog ropstva (KH II, 52) i drugima.
U pesmama se nailazi i na toponim Janok polje (SANU II, 76).

Literatura

Радонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297. [84, nap. 55, 58]

1887

Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67. [87]

1890

Matković, P.: Putovanja po Balkanskom poluotoku, Zagabria, Tisak Dioničke Tiskare.

1950

Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1. cobiss

1954

Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [602]

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Јањок] cobiss

1973

Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [183] cobiss

EPSKI GRADOVI - leksikon