JANJA
Janja, centar
Etimologija
S obzirom na kratkosilazni akcenat prvog sloga u Vukovom Рјечнику, Janja neće biti isto što i jánja ‘crna topola’ (up. Janjevo), nego pridev na -jь od ličnog imena Jana = Ana, u ženskom rodu možda prema nekoj nekadašnjoj crkvi sv. Joakima i Ane. Ili, ako je ovde, kao često inače, primarno ime reke, predslovenskog porekla, up. u Bugarskoj Luda Jana. (A.L.)
Atribucija
- carev grad: A careve prihvaćat gradove, / Uzet Janju, uzet Bijeljinu (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 73:62–63)
- donja i gornja: Primit Janju i donju i gornju (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:37)
- bez atribucije: Ranjenike Janji prenositi (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26:240)
Geografski položaj
44° 39’ N, 19° 14’ E
Grad u BiH. Danas mesto u Republici Srpskoj, opština Bijeljina, 20 km južno od grada Bijeljine.
Istorijat
Prostire se na obe strane reke Janje, koja se na 2 km od naselja uliva u reku Drinu. Blizu ušća Janje u Drinu, na istoj visini ali na Drini, nalazi se mesto Novo Selo gde je sačuvan stari srednjovekovni grad Vidin. U blizini je i stari Trojanov grad.
Narodna etimologija vezuje ime mesta za priču o starici Janji koja je Turcima Budimlijama pokazala brod na reci Janji kraj koje su se oni kasnije naselili. U folkloru se, dakle, Janja smatra relativno novim naseljem koje nije postojalo pre turskog doba.
O vremenu nastanka Janje nema pouzdanih podataka. Kao trgovačko mesto u Bosni pominje se u XVIII v., ali je sasvim sigurno postojala i znatno pre toga, pa se tako priča i da je Đerzelez Alija (junak iz XV v.) neko vreme živeo u Janji ili čak bio rođen u njoj.
Pouzdano se zna da je Janja dugo bila kasaba i da je zadovoljavala sve kriterijume da bi se tako zvala. Nakon toga je bila nahija pa ajanluk, a od 1867. do 1878. bila je mudirat (ispostava), što je veći rang od opštine. Od 1878. pa sve do 1961. Janja je neprekidno bila opštinski centar. Prema staroj podeli, organizovana je kao naselje sa više mahala, što je – između ostalog – odlika većih bosanskih naselja.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu neuspelog pohoda generala Petraša na Zvornik 1717. (KH I, 15) i boja na Čokešini 1804. (Vuk IV, 26).
Osim ove Janje, u pesmama se pominju još i crkva Janja u Starom Vlahu (Vuk II, 35) i Janja planina (MH VIII, 18).
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [184] cobiss |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [93] cobiss |
| 2000 | Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд. [462-464] cobiss |
| 2005 | Перић, Катарина Ж.. и Ђорђе: Легенде о српској жени (Азбучник женских легенди о местима), Фото Футура, Београд. cobiss |