JEDRENE, Drenopolje, Edren, Edrena, Jedrena, Jedrenik
Jedrene, stari grad
Jedrene, crtež stare tvrđave
Istorijski nazivi
Oresteia, Hadrianopolis, Edirne
Etimologija
Stsrp. Drěnopolje od gr. (H)adrianoúpolis, uz naslanjanje na domaće reči dren i polje, tur. Edirne preko bug. Odrin, gde je odbačen drugi deo gr. složenog imena pólis ‘grad’ (Skok I 432–433). (A.L.)
Atribucija
Jedrene
- grad: Te otidoh gradu Jedrenetu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 44:424), SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 33 - bijeli grad: U bijelu gradu Jedrenetu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55:373)
- kuća bila: Što Jedrene drže kuću bilu (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 44:123) - bez atribucije: Il’ će ići caru u Jedrene (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 70:78); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2
- šer: Pa otide šeru Drenopolju (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 7:230) - mesto: Pa ih vode mestu Drenopolju (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 7:97) - lijepo mjesto: Od lijepa mjesta Drenopolja (ER 117:18)
- lijepo polje: Na lijepu polju Drenopolju (ER 117:2)
- bez atribucije: U planini više Drenopolja (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 7:2); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 74; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 106
- bez atribucije: Edren kanda u abez okrenu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:503), MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 5
- bez atribucije: Prihvatiti Stambol i Edrenu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 16:46); MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4, 5
- grad: On pogleda do Jedrene grada (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 52:193) - grad bijeli: Iz Jedrene, grada bijeloga (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 52:2) - bila: Van je knjiga od Jedrene bile (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 52:29) - ravna: Kud se ide ka Jedreni ravnoj (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 1:715); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32
- turska: A šilje je u Tursku Jedrenu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 160:3)
- bez atribucije: Tek ja ostah starac u Jedreni (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55:377); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 44; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 1, 2, 5; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4
- bez atribucije: Sevnu munja više Jedrenika (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 30:2)
Geografski položaj
41° 40’ N, 26° 33’ E
Grad u Turskoj, na ušću Tundže u Maricu.
Istorijat
Stara osmanska prestonica pre Bruse, administrativni centar istoimenog vilajeta, tradicionalni centar turske Trakije na glavnom putu od Male Azije za Balkan. Na levoj obali Marice je stari (turski), a na desnoj novi (evropski) grad. Svojevremeno polazna luka u živom rečnom saobraćaju Maricom ka Egejskom moru. U starim otomanskim spomenicima ime se javlja kao: Edrinus, Edrune, Edrinaboli, Endrize, kao i Edirne i Edrine.
Pretpostavlja se da je grad prvobitno bio naselje tračkih plemena koja su odatle oterali Makedonci i svom novom mestu dali ime Oresteia (ili Orestias). Obnovio ga je car Hadrijan u II v. i po sebi ga nazvao Hadrianopolis (ili Adrianopolis). Kod Jedrena je Konstantin pobedio Licinija 323, a Goti porazili Valensa 378. Opsedali su ga Avari 586; Bugari su ga osvojili 914; Pečenezi su ga opsedali dva puta: 1049. i 1078. Tokom bitke za Jedrene 1205. Grci i Bugari, udruženi, pobedili su i zarobili vizantijskog cara Boduena, pružajući tako otpor širenju katolicizma na Istok. U Jedrenu se 1353. Kantakuzin udružio sa Sulejman-pašom protiv Bugara i Srba.
U turske ruke Jedrene pada 1362. i postaje istaknuta tačka otomanskog širenja po Evropi. Postalo je otomanska prestonica kad je sultan Bajazit (zvani Yildirim, tj. Munja), u pohodu na Carigrad, poražen kod Angore i bio prisiljen da trezor prenese iz Bruse u Jedrene. U Jedrenu se proglasio za sultana. Grad naglo opada kad se prestonica preselila u Istambul, iako sultani po tradiciji drže dvor i u Jedrenu.
Propast grada ubrzana je velikim požarom 1745. i zemljotresom 1751. Uz to je 1801. u Jedrenu izbila velika pobuna albanskih trupa protiv reformi Selima III. Rusi su ga osvojili i teško razorili tokom rusko-turskog rata 1828–1829. (Jedrenski mir 1829) i drugi put 1878. Posle balkanskih ratova Jedrene je postalo turski pogranični grad i stoga 1913. istrpelo bugarsku, a 1920. i 1922. grčku okupaciju.
Epski kontekst
Kao važan epski lokus, pominje se i u istorijskim i u neistorijskim sižeima. Javlja se, na primer, kao sedište janičara:
Kažu, sine, drugu vojsku silnu
Ognjevite janjičare Turke,
Što Jedrene drže kuću bilu,
Janjičara kažu sto hiljada (Vuk II, 44:120–124)
što uglavnom odgovara istoriji; može se naći i u kontekstu velikih sukoba kao što je turski napad na Bihać 1592. (MH III, 4), opsada Temišvara u XVII v. (KH I, 2), neuspeli austrijski pohod na Zvornik 1737. (KH I, 16), rusko-turski rat 1828. (SM 55) i sl.
Literatura
 | 1851 | Šafarik, P. J.: Památky drevniho pisemnictvi Jihoslovanuv, Prag. [72] cobiss |
| 1954 | Encyclopedie de l'islam, Nouvelle edition, Paris — Leiden, Tome I-VI, 1954-1991 [s.v. Edirne] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:314] |