PIRLITOR, Pilitor, Piritor
Pirlitor u Crnoj Gori
Ostaci Perioteoriona u Grčkoj
Etimologija
Rum. pîrlitor ‘spaljen’, od glagola a pîrli < slov. prliti, za značenje up. Požega (Skok III 46b). Gr. Peritheōrion ‘mesto sa kojeg se pruža pogled unaokolo’ (id.ib.), up. slov. Ozren (od ob(a)zreti se). (A.L.)
Atribucija
Pirlitor
- grad: Da poleti gradu Pirlitoru (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 25:194) - bijeli grad: Bijelome gradu Pirlitoru (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 25:4) - prema Durmitoru: Pirlitoru prema Durmitoru (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 25:5) - bez atribucije: Odbiše ih ispod Pirlitora (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 25:295); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 28
- grad: Ter je šalje Pilitoru gradu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 147:2)
- bez atribucije: Još Pilitor kralju porobio (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 147:244)
- bijeli grad: Na bijelu gradu Piritoru (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 10:96)
Istorijat
Ostaci grada u Crnoj Gori, za koji se veruje da potiče iz XIV v. i da ga je podigao velikaš Sandalj Hranić 14km od Žabljaka (durmitorskog), ispod istoimenog vrha (1450 mnv). Možda isto što i Jezera, letnjikovac i dvor Sandalja Hranića i hercega Stjepana.
Grad je postavljen uz severnu ivicu Jezera i visoko iznad kanjona Tare. Bio je važan centar na karavanskom putu koji je iz Primorja preko Pljevalja vodio za Bosnu i Srbiju. Od istog značaja bio je još jedan srednjovekovni grad – Soko, grad na sastavu reka Pive i Tare, gde se nalaze ostaci utvrđenja, crkve i dvora koji je pripadao hercegu Stjepanu.
Kod Vuka u Rječniku: „u Hercegovini zidine od staroga gradića, za koji se pjeva i pripovijeda da je u njemu sjedio vojvoda Momčilo, ujak Marka Kraljevića, i da ga je ondje ubio kralj Vukašin”.
Epski kontekst
Iako nema sumnje da se u svim epskim pesmama koje pominju vojvodu Momčila (Vuk II, 25; Vuk III, 10; SM 147) radi o ovom, crnogorskom Pirlitoru, istorijski vojvoda Momčilo vezuje se za grčki primorski grad Periteorion i nema mnogo sličnosti sa svojim epskim alijasom.
Pesma Vuk IX, 28 pominje Pirlitor u kontekstu boja na Dugi 1862. kao mesto sa koga se oglašava vila.
U predanju se Pirlitor ne vezuje za svog stvarnog graditelja, već za vojvodu Momčila koji je takođe bio istorijska ličnost iz istog vremena, ali iz drugih krajeva. On se relativno često pominje u kontekstu unutrašnjih vizantijskih sukoba u Trakiji tokom prve polovine XIV v., i to na strani Jovana Kantakuzina koji je, braneći svoje interese, ušao u savez sa Turcima. Za vojvodu Momčila Vladimir Ćorović kaže: „To je jedan od onih na Balkanu dosta običnih epskih avanturista, koji je kao četnik služio i Srbima i Grcima, delujući u glavnom u Rodopi i po južnoj Makedoniji. Godone 1344. ostavio je Dušana i prešao Kantakuzinu. Njegova četa bila je u stvari prava, i to vrlo ozbiljna, vojska i imala je na 5 000 pešaka i na 300 konjanika.”* Da bi tu vojsku vezali za svoju stranu, Kantakuzin odlikuje Momčila činom sevastokratora, a carica Ana činom despota. Kao samovoljan vojskovođa, Momčilo se oglašava potpuno samostalnim i napada prvo Kantakuzinove turske saveznike, a posle i Kantakuzina samog. Kantakuzin i Turci uzvraćaju punom snagom 1345, a Momčilo je, prisiljen da beži, tražio sklonište u tvrdom primorskom gradu Periteorionu (prvobitno ime Anastasioupolis). Pošto grčki stanovnici nisu hteli da ga prime, morao je – iako nedovoljno spreman – da uđe u borbu na polju gde su i on i njegova vojska izginuli posle hrabre odbrane. Epska pesma prenela je tog rodopskog vojvodu u crnogorski Pirlitor.
Literatura
 | 1954 | Банашевић, Никола: Објашњења и коментари у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига трећа у којој су пјесме јуначке средњијех времена, ''Просвета'', Београд, 575-696. [593] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Мијовић, Павле / Ковачевић, Мирко: Градови и утврђења у Црној Гори, Београд – Улцињ. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:284, 285] |
| 1989 | Ћоровић, В.: Историја Срба, I-III, БИГЗ, Београд. [199*] cobiss |
| 1999 | Спасић, Душан: Средњовековни утврђени градови пљеваљског краја, Гласник Завичајног музеја 1, Пљевља, 84-88. |
| 2006 | Делић, Лидија: Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната, Завод за уџбенике, Београд. cobiss |