PETNJICA, Petnica
Etimologija
*Pećnica, reka koja teče iz pećine (tako se prozvala i valjevska Petnica). (A.L.)
Atribucija
Petnjica
- božja nesretnjica: U Petnjicu božju nesretnjicu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11:5) - bez atribucije: U Petnjicu Karadžića kulu (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 48:13)
- selo: Prelijeva u selo Petnicu (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 32:3) - selo malehno: U Petnicu selu malehnome (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 86:52)
- boža zlosretnica: U Petnicu božu zlosretnicu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 13:2) - božja zlosretnica: Od Petnice, božje zlosretnice (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 33:4) - turska kasapnica: U Petnici, turskoj kasapnici (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 36:3) - mala: Kara-Šujo od Petnice male (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 34:17) - ravna: Dok sidoše u Petnicu ravnu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11:199) - bez atribucije: Od Petnice Karadžiću Šujo (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 57:14); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 58; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 11; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 34
Geografski položaj
42° 58’ N, 19° 4’ ESelo nedaleko od Šavnika u Crnoj Gori.
Istorijat
Ima grobljansku crkvu arhangela Mihaila iz XIII v., obnovljenu pre XVIII v.
Selo je dobilo ime po mnogim pećinama koje se iznad njega nalaze. Iznad samih kuća počinje strma kosa planine Glavičina, po kojoj su pećine jedna do druge. Najveća se nalazi na sredini kose i po njoj je selo dobilo ime. Iz te pećine u vreme plime (povodnja) izvire voda u velikoj količini, pravi velike klobuke i brzake, i na kraju otiče rekom Petnjicom.
Epski kontekst
Petnjica se javlja u kontekstu pogibije Smail-age Čengića 1840. (Vuk IV, 57, 58; SANU IV, 33, 34, 36). U njoj se pominju Kosorić Ilija (Vuk VIII, 13) i Karadžića kula (Vuk VII, 48; Vuk VIII, 11), tj. Karadžića dvori (SM 86).
Literatura
1902 | Томић, Светозар: Дробњак. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник I/4, 357-492. [142, 428-429] |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [298] cobiss |
1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [159] |