PAPRATNI DO
Papratni do na planini Visočici
Atribucija
- ravni: Od ravnoga Dola Papratnoga (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32:1140)
Geografski položaj
42° 37' N, 18° 43' E
Selo i kraj u Crnoj Gori.
Istorijat
U Papratnom dolu žive tri bratstva (Vukoslavčevići, Mašanovići i Miletići) plemena Dupilo.
Epski kontekst
Pominje se u okviru turskog pohoda na Crnu Goru 1862. kao jedno od mesta na kojima se sakuplja turska vojska. Pesma opeva više bitaka koje su se vodile tokom drugog pohoda Omer-paše Latasa na Crnu Goru: kod Krnjica (vide), Duge (vide), kod Meduna (vide) i dalje (upor. stihove568-574).
Neobičan postupak primenjen je u opisu sultanove motivacije za ovaj pohod:
Potražiću moju starevinu,
Kraljevinu ugarskoga kralja,
I državu posavskoga bana,
I bogati Srijem kod Dunava,
Karavlašku i Karabogdansku,
Slavoniju i široku Liku,
Kotar ravni i svu Dalmaciju,
Dubrovačku i Boku Kotorsku,
Tvrdi Kotor Vukašina kralja (Vuk IX, 32:339-347)
Kraljevinu ugarskoga kralja,
I državu posavskoga bana,
I bogati Srijem kod Dunava,
Karavlašku i Karabogdansku,
Slavoniju i široku Liku,
Kotar ravni i svu Dalmaciju,
Dubrovačku i Boku Kotorsku,
Tvrdi Kotor Vukašina kralja (Vuk IX, 32:339-347)
budući da se on u epici obično javlja na hrišćanskoj strani, kao slika stanja pre turskih osvajanja. Vojnička motivacija pohoda, koja se iskazuje neposredno iza ove, na prvi pogled je mnogo realnija, ali zapravo i ona, sa svojom vizijom trećeg – i konačno uspešnog – pohoda na Beč, predstavlja hrišćansku projekciju neostvarenih turskih želja:
Kad spodobim srpske banovine,
Banovine srpske i slavjanske,
I ugarsku strašnu kraljevinu,
Tader mislim na Beč udariti,
Potražiću Krnja i Zelenka,
I Margitu ubojnu lubardu.
Kad osvojim Bečkoga ćesara,
Udariću na zemlju Poljačku,
Da osvetim naše rane ljute,
Koje su ni pod Beč udarili. (349-358)
Banovine srpske i slavjanske,
I ugarsku strašnu kraljevinu,
Tader mislim na Beč udariti,
Potražiću Krnja i Zelenka,
I Margitu ubojnu lubardu.
Kad osvojim Bečkoga ćesara,
Udariću na zemlju Poljačku,
Da osvetim naše rane ljute,
Koje su ni pod Beč udarili. (349-358)