BRUSNICA
Etimologija
Selo zap. do Gornjeg Milanovca, na istoimenoj rečici, pritoci Dičine, pominje se u povelji cara Dušana izdatoj 1354. na Brusnici podь Rudnikomь (ZS 428). Istraživač oblasti, J. Mišković, misli da je ime nastalo po kamenu brusniku koga ima u okolini (Мишковић 1875, 124), što se čini verovatno (Brusn-ica skraćeno od *Brusna reka). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Ono jeste Milan od Brusnice (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 27:36)
Geografski položaj
44° 1’ N, 20° 25’ E
Selo u Srbiji, pod Rudnikom.
Istorijat
Rodno mesto Milana Obrenovića koji je, tokom Prvog srpskog ustanka, bio prvi rudnički vojvoda. Umro je 1810. u Bukureštu kao izaslanik ustanika kod glavnog zapovednika ruske vojske.
Za vreme turske vladavine Brusnica je bila sedište turskih begova. Nakon Prvog srpskog ustanka postala je naselje sa najvećim značajem u Rudničkom okrugu. Turci ponovo dolaze u ove krajeve 1813. i Brusnicu uzimaju za sedište muselima, turskog okružnog načelnika. Posle Takovskog ustanka 1815, kada je Srbija bila oslobođena od Turaka, Brusnica i dalje ostaje sedište nahije.
Brusnica je kao naselje bila stešnjena i zabačena u maloj dolini između brda. Sav njen prostor već je bio iskorišćen i dalja gradnja i prostorni razvoj naselja nije bio moguć, pa se sve češće postavljalo pitanje njenog izmeštanja na povoljnije mesto. Oslobođenje Srbije od Turaka takođe je pretpostavljalo da se jedan administrativno-politički centar kao Brusnica mora učiniti pristupačnijim i bližim važnijim putevima. Stoga je ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića od 1853, na teritoriji Brusnice (lokalitet Divlje polje), osnovan današnji Gornji Milanovac (prvobitno Despotovac, po imenu reke u čijoj je dolini podignut).
Epski kontekst
Pesma pominje Brusnicu u kontekstu osvajanja Užica, verovatno 1807. budući da je pomenuti Milan Obrenović još bio živ.
Literatura
 | 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [539] |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [82] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [139] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [22] cobiss |