BRAILA, Brail, Ibrail
Braila, luka
Tradicionalna odeća ribara u oblasti Braila
Istorijski nazivi
Brailov, Ibraila, Breila, Brăila
Etimologija
Rum. Braila izvodi se od ličnog imena Braila, verovatno slov. porekla, up. bug. Brail, stsrp. Brailo (Kiss 126). Ne treba, međutim, isključiti predsl. postanje, up. toponim Braíola potvrđen sredinom V v. n.e. u Podunavlju oko ušća Timoka, sazvučan keltskom Braiolum, koji se dalje može porediti sa poznogalskim nazivom za pogranično utvrđenje breialo (up. Loma 1991, 114). (A.L.)
Atribucija
Brail
- bez atribucije: I Braila odsvud opkoliše (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 3:287)
- grad: Udriću ti gradu Ibrailu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 32:143)
- bez atribucije: Ibraila i grada Smaila (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:134)
Geografski položaj
45° 16’ N, 27° 59’ E
Grad u oblasti Muntenija (istočna Rumunija), podignut na levoj obali Dunava. Glavni grad istoimene pokrajine.
Istorijat
U grčkim dokumentima iz XIV v. javlja se kao Proilabum ili Proilava, što je grčka preinaka slovenskog imena Brailov. U nemačkim izvorima iz istog doba pominje se pod imenom Uebereyl.
Od 1540. do 1829. Braila je bila pod turskom vlašću u rangu kaze. Činila je kadiluk u sandžaku Silistrija i imala je luku i skelu.
Tokom XIX v. Braila dobija na značaju i postaje treća po veličini rečna luka na Dunavu. Početkom XX v. gotovo petinu njenog stanovništva činili su Jevreji.
Epski kontekst
Muslimanske pesme pominju Brailu u kontekstu opsade Temišvara u XVII v. (KH I, 2) i jednog od ugarskih pohoda protiv Erdelja dok je bio pod Turcima (KH I, 32), a hrišćanska kao mesto koje je u okviru Rusko-turskog rata (1787-1791) osvojio feldmaršal Suvorov (uz Azov i neka druga).
Literatura
 | 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1970 | Gökbilgin, M. Tayyib: Alajet Rumelija (Popis sandžaka i gradova na početku vladavine Sulejmana Veličanstvenog), Prilozi za orijentalnu filologiju 16/17, Sarajevo, 308-342. [319] |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:69*] |
| 1995 | Kornrumpf, Hans-Jürgen: Territoriale Verwaltungseinheiten und Kadiamtsbezirke in der Europäischen Türkei (ohne Bosnien und Ungarn), Karlsruhe. [76] |