BOLJEVIĆI
Etimologija
Od 1521, v. Пешикан 1982, 74. Prezime, od ličnog imena Bolj(-o/-e), hipokoristika od Boljeslav (ili sl.). (A.L.)
Atribucija
- gizdavo selo: U gizdavo selo Boljeviće (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 25:39)
- lijepo selo: Iz lijepa sela Boljevića (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1:641) - malehno selo: U malehno selo Boljeviće (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 172:5)
- bez atribucije: Od Godinja i od Boljevića (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 25:283)
Geografski položaj
42° 13’ N, 19° 6’ E
Mesto u Crnoj Gori. Crmničko selo između Sotonića i Skadarskog jezera. Zajedno sa Zabesom i Godinjem čini pleme Boljevići.
Istorijat
Prema povelji kralja Milutina Svetom Nikoli na Vranjini (oko 1296), omeđeno područje nestalog sela Orahovo sa poluždrebicom Štitare obuhvatalo je ceo tok Crmnice i donji tok Orahovske reke. Poluždrebica Štitare sa ljudima zapremala je deo atara današnjih sela Boljevići i Sotonići. Štitare su činili polovinu ždreba (zemljišne deonice obradivog zemljišta izabrane ždrebom) u Crmničkom polju, u dolini reke Crmnice. Ovo zemljište su držali štitari, majstori za izradu štitova, u sklopu veće majstorske aglomeracije čiji su se tragovi sačuvali j/i od Virpazara, gde postoje uvala Štitar i potes Štitari. Termin poluždrebica održao se u narodnom govoru sve do danas, ali se više ne vezuje ni za koje određeno mesto.
Epski kontekst
Pesme pominju Boljeviće u kontekstu turskih pohoda na Crmnicu i na Crnu Goru uopšte.
Literatura
 | 1925 | Соловјев, А. В.: Повеља краља Милутина барској породици Жаретића, Архив за арбанаску старину, језик и етнологију III, 1-2, Београд,117-129. |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [69] cobiss |
| 1988 | Вукмановић, Јован: Црмница. Антропогеографска и етнолошка испитивања, Посебна издања САНУ DLXXXIII/1, Београд. cobiss |
| 1998 | Томовић, Гордана: На Романи Луце, Историјски часопис XLIV, Београд, 89-101. |
| 2006 | Бубало, Ђорђе: Средњовековни архив манастира Врањине (прилог реконструкцији), Стари српски архив 5, 243-276. [254] |