BRATISLAVA, Požun, Požuj
Stari grad u Bratislavi
Bratislava, zamak
Istorijski nazivi
Braslavespurch, Brezalauspurc, Istropolis, Pozsony, Posonium, Pressburg, Presporok, Wilsonovo Mesto
Atribucija
Požun
- grad: Dok ne dođe pod Požuna grada (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 71:47) - grad bijeli: Od Požuna, grada bijeloga (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 50:7 ) - mjesto cesarovo: Na Požunu, mjestu cesarovu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 69:14); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 38 - bijeli: Ode Jovan bijelu Požunu (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 50:264) - bez atribucije: A kade lađa bila pod Požunom (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 70:105)
- grad ćesarov: Od Požuja, grada ćesarova (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 45:307) - bez atribucije: Hem gospodin od Požuja bane (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 45:314)
Geografski položaj
48º 10’ N, 17º 10’ E
Glavni grad Slovačke. Leži na levoj obali Dunava, na istočnom ulazu u Djevinski tesnac (Porta Hungarica) koji vezuje Panonsku niziju sa Bečkom kotlinom.
Istorijat
Među prvima koji su se nastanili na tlu Bratislave bili su Kelti, Germani i Rimljani. Preteča današnjeg grada nastala je oko utvrđenog zamka Bžetislava čije ruševine još stoje nedaleko od obale Dunava. Prvi put se pominje 907. u Salcburškom letopisu. Najstarija sačuvana građevina u Bratislavi je Krunska kula iz 1245.
Bratislava je 1291. dobila gradska prava od kralja Andreja III, a 1536, deset godina posle Mohačke bitke, proglašena je prestonicom mađarskog kraljevstva i sedištem mađarskog parlamenta. To je ostala sve do 1783. Sve to vreme je nosila svoje mađarsko ime Požun (Pozsony).
Takođe 1536. za kralja je u Požunu proglašen i krunisan Ferdinand I Habzburški. Otada pa sve do kraja XVII v. Požun je bio sedište antihabzburškog delovanja, što javnog što tajnog. Za vreme Rakocijeve bune bio je opsedan, ali je Eugen Savojski uspeo da ga odbrani.
Početkom XVIII v. Požun strada od kuge (1710–1711). Gradske zidine su srušene 1775.
Epski kontekst
Hrišćanske pesme ga pominju u kontekstu drugog turskog pohoda na Beč (SANU III, 69), osvajanja Cetina (Vuk VIII, 38) i sprovoda srpskog patrijarha Arsenija iz Beča u Srbiju (SANU III, 70, 71), a muslimanske u neistorijskim sižeima.
Literatura
 | 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |