BORIČEVAC
Atribucija
- bijeli: Ti otidi b’jelom Boričevcu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 39:37)
Geografski položaj
44° 31’ N, 16° 1’ E
Mesto u ličkom Pounju (Hrvatska).
Istorijat
Od XIII v. pominje se kao tvrđava porodice Boričević. Turci ga osvajaju posle pada Ostrovice 1521. Hrvatskoj je ponovo priključen 1791. i tada je naseljen pretežno Bunjevcima. Kao pogranično mesto prema Turskoj, 1807. dobija carinu i karantin.
Epski kontekst
Sudeći po završnim stihovima ove kratke pesme (38 redova), događaj koji je u njoj opisan morao se desiti posle 1791, tj. u trenutku kad Boričevac više nije bio pod turskom upravom:
I ja sreto Ličke arambaše,
Oni nose devet mrtvi glava,
Devet glava Turak’ Vakupljana.
I ako mi, pašo, ne vjeruješ,
...................................................
Ti otidi b’jelom Boričevcu,
Ti ćeš naći devet Vakupljana (25–28, 37–38).
Oni nose devet mrtvi glava,
Devet glava Turak’ Vakupljana.
I ako mi, pašo, ne vjeruješ,
...................................................
Ti otidi b’jelom Boričevcu,
Ti ćeš naći devet Vakupljana (25–28, 37–38).
Literatura
 | 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [I] |