BORAK
Etimologija
Valjevski, od 1528. (Ema Miljković, usm.), kao i beogradski (Шабановић 1964, 41: piše se i Borak i Bork(e), prema osnovi kosih padeža). Stari slovenski naziv za ‘šumicu’: češ., polj. borek (up. Лома 1994, 231). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: O iz Borka kneže Simeune (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33:458)
Geografski položaj
44° 32’ N, 20° 22’ E
Selo kod Ostružnice (Srbija).
Epski kontekst
Pesma peva o boju kod Loznice 1810. i pominje beogradskog kneza:
Ev' iz Borka Simeunu knezu:
„Simeune, Bijogradski kneže! (348–349).
„Simeune, Bijogradski kneže! (348–349).
U njemu je 27. avgusta 1805. Karađorđe sazvao i održao skupštinu na kojoj je osnovan Praviteljstvujušči sovjet naroda serbskog. U Kneževini Srbiji taj se Borak pominje kao «selo u okružiju beogradskom, srezu posavskom, sa 92 kuće i 637 duša”.*
Epski junaci iz Borka
Knez Simeun iz pesme je Sima Marković, beogradski vojvoda, rodom iz Velikog Borka. Predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta postao je 1810, a 1813. pobegao je iz Srbije zajedno sa Karađorđem, ali se vratio u zemlju već 1816. da pripremi Voždov povratak. Uhvaćen je i pogubljen 1817. Iz Borka je bio i Milosav Čamdžija (nadimak je dobio zato što je prevozio ljude preko Save), koji je uz zemljaka, kneza Simu Markovića, učestvovao u osvajanju Beograda 1806. U Drugom srpskom ustanku već 1815. je učestvovao u osvajanju sela Palež (današnji Obrenovac) gde je zadobio rane od kojih je dva dana kasnije preminuo. Po svedočenju savremenika, bio je veliki junak, ali za to nije prihvatao nikakva priznanja. Jedina mu je potreba bila da se bije sa Turcima.
Knez Simeun iz pesme je Sima Marković, beogradski vojvoda, rodom iz Velikog Borka. Predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta postao je 1810, a 1813. pobegao je iz Srbije zajedno sa Karađorđem, ali se vratio u zemlju već 1816. da pripremi Voždov povratak. Uhvaćen je i pogubljen 1817. Iz Borka je bio i Milosav Čamdžija (nadimak je dobio zato što je prevozio ljude preko Save), koji je uz zemljaka, kneza Simu Markovića, učestvovao u osvajanju Beograda 1806. U Drugom srpskom ustanku već 1815. je učestvovao u osvajanju sela Palež (današnji Obrenovac) gde je zadobio rane od kojih je dva dana kasnije preminuo. Po svedočenju savremenika, bio je veliki junak, ali za to nije prihvatao nikakva priznanja. Jedina mu je potreba bila da se bije sa Turcima.
Još i: 1) Borak u Jelcima (Srbija); 2) selo u Crnoj Gori kod Nikšića. Vuk u Rječniku u odrednici Borak pominje da je to „planina blizu Omiša, cf. Visuć”.
Literatura
 | 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [560] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [69] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [137*] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [17] cobiss |
| 2003 | Бура, Никола: Србија и свет у време Првог српског устанка 1804-1813. Хронологија – догађаји и личности, Теовид, Београд. cobiss |