BOSUT
Istorijski nazivi
Ad Basante, Ušće
Etimologija
Od predslovenskog imena reke Basant, posvedočenog u rimsko doba (Skok I 191). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: U Bosutu pred bijelom krčmom (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 30:122)
Geografski položaj
44° 55’ N, 19° 21’ E
Mesto u Srbiji. Nalazi se na ušću istoimene reke u Savu, na njenoj levoj obali. Nekada se zvalo Ušće. Okolna mesta: Sremska Mitrovica, Bogatić, Klenje, Morović, Šabac, Bijeljina.
Epski kontekst
Pesma peva o boju na Mišaru i jednom neobi;nom događaju neposredno posle boja. Bosut se i spominje u kontekstu tog drugog događaja.
Posle boja na Mišaru 12. avgusta 1806. i poraza bosanske vojske, austrijske vlasti bile su dozvolile devetorici bosanskih aga i begova da se preko austrijske teritorije vrate u Bosnu. Cincar Janko i Lazar Mutap prešli su 24. avgusta uveče Savu sa nekoliko momaka i pošli u poteru za Bosancima koji su sa sobom vodili i jednog zarobljenog dečaka. Stigli su ih u selu Bosutu. U jednom zapisniku sudske rasprave iz Slavonskog apelacionog suda kaže se o tome: „U jednoj krčmi u selu nalazilo se onih devet Turaka, raspakovali su bili u dvorištu stvari da se odmore. Kad su stigli Srbijanci, napali su besno i uz poviku Turke u gostionici dok su se ovi odmarali; ovi su se od iznenadnog napada toliko uplašili da su trojica, čim su se Srbijanci pojavili, preskočili preko ograde, ostavili sav prtljag sa konjima i pobegli u šumu. Jedan drugi, ranjen od Srbijanaca, sakrio se u bašti, a dvojica, barjaktar Mosto i sin kapetanov, u zabuni nisu našli drugog izlaza, te su se sakrili u jednu zgradu skoro podignutu u blizini gostioničkog dvorišta i malo podignutu od zemlje. Pronađeni pod zgradom od Srbijanaca, oni su poubijani, a tela njihova bačena u reku Bosutu”.*
„Voda Bosut“ se pominje i u Vukovoj pesmi o Radul-begu i bugarskom kralju Šišmanu (Vuk II, 75).
Literatura
 | 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [546-547*] |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [71] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [137] |