BORAČ
Istorijski nazivi
Berez, Boraç, Boraci
Atribucija
- valoviti: Sjutra ćemo Borču valovitu (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 6:85)
Geografski položaj
43° 44’ N, 19° 0’ EMesto u BiH (Republika Srpska). Srednjovekovni grad u istoimenoj župi, zapadno od Mesića.
Istorijat
Pod imenom „Berez” pominje se još 1244. Grad Borač je bio centar oblasti u posedu knezova Radenović-Pavlović, imao je svoje podgrađe (Podborač varoš, Subtus Boraz, Sotto Boraz) i carinarnicu. Grad se nalazio u blizini današnje Vlasenice koja se turski (vrlo dugo) zvala Berče (Birče), pa se ravnica oko Vlasenice i kasnije (među hrišćanima) zvala Birač. Turci su zauzeli Borač 1463. i otada se on pominje kao grad (sa podgrađem) u Boračkoj nahiji (Višegradski kadiluk, po odlasku Turaka – Rogatički srez). Verovatno se ovaj Borač pominje u pesmi.
Kod Vuka u Rječniku pominje se Borač kao „zidine staroga grada u nahiji Kragujevačkoj u Gruži”. Time se misli na srednjovekovni grad kod Kragujevca, nedaleko od Boračkog krša.
Literatura
1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
1899 | Ердељановић, Ј. & Николић, Р. Т.: Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба, Београд. [40-41] cobiss |
1922 | Скарић, Владислав: Жупа и град Борач у Босни, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор II/2, 184-188. [184-188] |
1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:67] |
1985 | Каниц, Феликс Филип : Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, 1-2, Београд: Српска књижевна задруга: Рад, 1985. [1] |