BLAGAJ
Stari grad Blagaj na reci Buni
Sufijska tekija pored Bune, ispod grada Blagaja
Istorijski nazivi
Bona, Šćepan-grad
Etimologija
Početkom XV v. u gradu Blagaju (Даничић 1, 42). Tumači se kao refleks određenog pridevskog vida od blag; bilo bi prevod latinskog imena Bona ‘dobra’> Buna (Skok I 16b, 166b). Jedan Blagaj i na Sani (1334: Blagay). (A.L.)
Atribucija
- grad: Dokle dođe do Blagaja grada (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 81:82) - bez atribucije: Iz Blagaja Hameta dizdara (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56:103)
Geografski položaj
44° 9’ N, 17° 25’ E
Grad na reci Buni (BiH). Nalazi se u blizini Mostara.
Istorijat
Grad vojvode Sandalja i njegovog sina, Stjepana Vukčića Kosače (vladao 1435–1466), hercega sv. Save, nekada glavni grad humske zemlje. Iz toga doba je ostala izreka: „Šeher Blagaj, a kasaba Mostar”. U narodu je poznat kao Stjepan-grad ili Šćepan-grad, po hercegu Stjepanu. Grad Blagaj se prvi put izričito spominje 1423. u dubrovačkim zapisima. Turci su ga osvojili 1465. i držali sve do 1835. Blagajski kadiluk postojao je već 28. maja 1473, a ukinut je 1851. Grad je dva puta popravljan: 1699. i 1827.
Blagaj je u srednjem veku bio jedno od najvažnijih hercegovačkih mesta, i to zbog svoga naročitog položaja: ležao je gotovo u samoj dolini Neretve, preko koje je održavao veze sa morem; zatim je zatvarao izlaz iz jedne značajne nizijske linije koja je dolinu Neretve dovodila u vezu najpre s važnim drumom Dubrovnik – Niš, a zatim preko Duge i Nikšića sa Skadarskim jezerom i najvećom transverzalnom nizijskom linijom na zapadnoj obali Balkanskog poluostrva. Blagaj je zapravo propao usled pomeranja čitavog saobraćaja prema severu. Tome su uzrok bile velike promene koje su se u novom veku desile u srednjoj Evropi. One su učinile da se glavni saobraćaj premesti prema dolini Neretve, a to je dovelo do razvitka Mostara i do propasti Blagaja u novom veku.
Dizdarevići su jedna od najstarijih porodica u Blagaju. Za njih se priča da su došli iz Azije odmah po osvojenju Hercegovine. Njihovi preci bili su blagajski dizdari.
Epski kontekst
U pesmama se pominje jednom kao deo itinerera epskog junaka od Makarske do Nevesinja (preko Gabele – Vuk III, 81), a drugi put kao mesto koje ima pašu i daje vojsku za bitku kod grada Očakova – epske Ozije (Vuk VII, 56).
Pod starim gradom Blagajem (iznad izvora Bune i današnjeg Blagaja), na teritoriji današnjeg Blagaja ili u njegovoj najbližoj okolini, u srednjem veku stajao je dvorac Bišće. Taj se dvorac prvi put pominje 1220, a potom 1327. u vezi sa banom Kotromanićem, 1382. u vezi sa kraljem Tvrtkom, 1395. u vezi sa kraljem Dabišom, više puta u vezi sa kraljem Ostojom, a poslednji put 1418. U XII v. u njemu je bila crkva sv. Kozme i Damjana na današnjem lokalitetu Vrači u selu Podgrađu (blizu ruševina dvorca Bišće).
Literatura
 | 1898 | Семиз, Саво Н.: Благај и његове знаменитости, Босанска вила XIII/3, 42-43. |
| 1903 | Дедијер, Јевто: Билећске Рудине, Српски етнографски зборник II, 5. [246-248] cobiss |
| 1954 | Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Kreševljaković, Hamdija: Novi podatak o povijesti grada Blagaja na Sani. Prilog evidenciji spomenika kulture, Naše starine VI, 35. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [64] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:42] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [459, nap. 6, 7; 460] cobiss |