BRANIČEVO
Viminacijum (rekonstrukcija)
Istorijski nazivi
Viminacium, Stari Kostolac, Bikotinac, Branič
Etimologija
Po najranijim zapisima gr. Bránitza (1019), lat. Bran(d)iz (XII v.), mađ. Boronch (XIII v.), sufiks -evo (inače produktivan u toponimiji srpskog Podunavlja) došao je naknadno na prvobitni oblik (koji se čuva u pesmi iz ER) – Branič, ponajpre prasl. *Bornič, *Bornišče ‘odbrambeno utvrđenje’. (A.L.)
Atribucija
Braničevo
- bez atribucije: Kad su bili kod Kučeva grada, / Kod Kučeva i kod Braničeva (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 85:17-18); ER 157
- bijeli: Ni za b’jela grada Braničkoga (ER 157:36)
- bez atribucije: Puče puška iz Braničkog grada (ER 157:42)
Geografski položaj
44° 42’ N, 21° 32’ E
Selo u Srbiji. Leži na desnoj obali reke Pek, oko 9 km s/z od Golupca, grada na Dunavu, do 6. novembra 1882. zvalo se Bikotinac, kada mu je promenjeno ime. Novo ime naselje je dobilo po imenu teritorije na kojoj se nalazi.
Istorijat
Istorijski, oblast između Morave i Dunava. Geografski, današnja teritorija opštine Veliko Gradište u Srbiji.
Stari Kostolac, srednjovekovni grad Braničevo i centar istoimene oblasti, nalazio se u neposrednoj blizini antičkog grada Viminacijuma, 12 km severno od Požarevca. Braničevska eparhija pominje se 1018. u povelji vizantijskog cara Vasilija II. Grad je razoren 1124. ali se na uzvišici u današnjem Kostolcu vidi mesto na kojem je bio. Očuvani su ostaci utvrđenja iznad sela Stari Kostolac. Najstariji sloj potiče iz I-XII v., a najmlađi iz XII–XIII v. Krajem XIII v., za vreme kraljeva Milutina i Dragutina, Braničevska episkopija je ušla u sastav Srpske arhiepiskopije. Sredinom XV v. sedište je prebačeno u Smederevo. Kod putopisca Idrisa Bitlisija javlja se pod imenom Agradiska.
Epski kontekst
Kod Vuka u Rječniku Braničevo je ime za Požarevačku nahiju „(t. j. od Morave pa dolje do Porečke rijeke i do Omoljskijeh planina)”.
Obe pesme ga pominju u kontekstu Drugog kosovskog boja (1448), za epiku znamenitog po smrti Sekule, sestrića Sibinjanina Janka.
Literatura
 | 1887 | Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67. [87] |
| 1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
| 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [110] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [73] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:71] |
| 1978 | Dinić, M.: Nastanak dva naša srednjovekovna grada, Ribnica – Podgorica, Srpske zemlje u srednjem veku, Beograd, 353-356. [84-112] cobiss |
| 1979 | Шкриванић, Гавро А.: Идрисијеви подаци о југословенским земљама, Monumenta cartographica Jugoslaviae II, Историјски институт, Београд. cobiss |
| 1985 | Симоновић, Ђорђе Р.: О именима неких насеља у Србији. Политички и друштвени аспекти (период од 1830 до 1941 године), Гласник Етнографског Музеја, Београд 49, 41-60. [41-60] |
| 1997 | Милошевић, Гордана: Становање у средњовековној Србији, Београд. [31-37] cobiss |
| 2005 | Крстић, Александар: Сеоска насеља у Подунављу у Посавини Србије и јужне Угарске у 15. и првој половини 16. века, Историјски часопис LII, 165-193, 189-190. cobiss |