BOLEČ
Etimologija
Оd prve polovine XVI v. (Шабановић 1964, 102). Mogao bi biti j-posesiv od ličnog imena Boljko (ili sl.), hipokoristika od Bolje-slav, sa dve glasovne pojave koje nisu svojstvene današnjim govorima Srbije: depalatalizacijom lj (up. češ. Bolkov od ličnog imena Bolek) i e kao refleksom poluglasa (up. primere kao Debrc u Posavini, Budeč u Moravici, Koželj u Kačeru). Po nekima, supstratnog porekla, od predsl. *Bale(n)tium, sa paralelama u toponimiji Panonije, Dalmacije, Ilirije i Italije (Popović 1960, 103 d.). (A.L.)
Atribucija
- selo maleno: Iz Boleča sela malenoga (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24:393)
Geografski položaj
44° 43’ N, 20° 36’ E
Selo u Srbiji, blizu Beograda.
Istorijat
U doba Prvog srpskog ustanka, Boleč se vodi kao palanka u Gročanskoj nahiji. U Kraljevini Srbiji on je mesto u Bolečkoj opštini (srez Gročanski, okrug Podunavski). Početkom XX v. Boleč se beleži kao selo sa obe strane Gurbet dola, čiji je potok desna pritoka Bolečice. Meštani smatraju da je selo nazvano po toj reci.
U ataru sela Boleča, na mestu Oraščićima, bilo je – po predanju – veliko „mađarsko selo”. Pored puta stoji Bećarsko groblje, gde je za vreme Turaka bila džamija i jedna palanka koja je služila kao stanica za tatare (poštare, kurire). Putnicima iz Beograda za Grocku prvi konak bio je u Boleču.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu početka bune protiv dahija, kao mesto iz kojeg je bio buljubaša Janko Gagić, jedan od pogubljenih srpskih knezova.
Literatura
 | 1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
| 1903 | Николић, Ристо Т.: Околина Београда. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља II. |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [68] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [137] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [16] cobiss |