BILEĆA, Bileć, Bilić, Carska Palanka
Istorijski nazivi
Bilechia
Etimologija
Od kraja XIV v. (Шкриванић 1959, 42), prisvojni pridev na -ja od ličnog imena *Bylęta, up. drukčije obrazovanje od istog imena stpolj. Bylanczino / Bilanczino, danas na dva mesta Belęcin. Ili je i našem i poljskim toponimima u osnovi lično ime *Bělęta, up. pisanje Beleća (Даничић 1, 34). (A.L.)
Atribucija
Bileća
- mala: Ravnu Planu i Bileću malu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 55:144) - bez atribucije: Eto silne vojske na Bileću (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 15:160) ; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 36
- bez atribucije: Od Bileća Ahmeta Hadžića (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 55:85)
- grad: Pa ga goni do Bilića grada (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 36:91)
- beli: Ja sam rodom od bela Bilića (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 42:108) - bez atribucije: Ja se ženim, ja ću do Bilića (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 36:98)
- bez atribucije: Na Velimlje kod Carske Palanke (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 5:359)
Geografski položaj
42° 52’ N, 18° 25’ E
Grad u BiH (Republika Srpska). Nalazi se na reci Trebišnjici, na putu iz Dubrovnika prema Nikšiću i Ključu kod Gacka.
Istorijat
Pominje se u starim srpskim izvorima.
U srednjem veku nalazila se na kraju župe Vrm, ali se ne spominje u izvorima pre 25. januara 1387. Godinu dana kasnije kod Bileće je Vlatko Vuković potukao tursku vojsku. Beleži se kao Bilechia 1438. Blizu nje je 1465. bio i grad Torić.
Do druge polovine XIX v. Bileća je bila veće muslimansko selo sa znamenitim karavan-sarajem. U drugoj polovini XIX v. Omer-paša je osnovao Bilećki kadiluk odvojivši po neko selo od Gatačkog i Trebinjskog kadiluka. Mesto na kome je sada varoš dotle se zvalo samo Mahala ili Mala, a Bilećom su se zvala sela u Bilećkoj opštini. Početkom XX v., Bileća je u BiH – osim Ključa – bila najmanje mesto sa kotarskim uredom. Po tvrđenju očevidaca, tada su na njenom glavnom trgu bile džamija, crkva, pazarište i čatrnja, a u ostalim delovima varoši nalazili su se kotarski ured, pošta, nova pravoslavna crkva, opštinska škola, dućani, mehane, opštinske zgrade, mesarnice, pekare i privatne kuće.
Epski kontekst
U neistorijskim sižeima pominju ga muslimanska pesma KH I, 36 (u kontekstu ženidbe gojenog Halila, brata Muje Hrnjice) i SANU III, 42 (u kontekstu izbavljanja Gojka Desančića iz turskog ropstva). Preostale hrišćanske pesme ga vezuju za prvi turski udarac na Grahovo 1836. (Vuk IV, 55) i boj na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 5).
Literatura
 | 1903 | Дедијер, Јевто: Билећске Рудине, Српски етнографски зборник II, 5. cobiss |
| 1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [74, 109, 110] cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo [12] cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [42] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [62] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:34, 40] |