BILEĆA, Bileć, Bilić, Carska Palanka

sl1

sl1

Istorijski nazivi

Bilechia

Etimologija

Od kraja XIV v. (Шкриванић 1959, 42), prisvojni pridev na -ja od ličnog imena *Bylęta, up. drukčije obrazovanje od istog imena stpolj. Bylanczino / Bilanczino, danas na dva mesta Belęcin. Ili je i našem i poljskim toponimima u osnovi lično ime *Bělęta, up. pisanje Beleća (Даничић 1, 34). (A.L.)

Atribucija

Bileća

Bileć Bilić Carska Palanka

Geografski položaj

42° 52’ N, 18° 25’ E   
Grad u BiH (Republika Srpska). Nalazi se na reci Trebišnjici, na putu iz Dubrovnika prema Nikšiću i Ključu kod Gacka.

Istorijat

Pominje se u starim srpskim izvorima.
U srednjem veku nalazila se na kraju župe Vrm, ali se ne spominje u izvorima pre 25. januara 1387. Godinu dana kasnije kod Bileće je Vlatko Vuković potukao tursku vojsku. Beleži se kao Bilechia 1438. Blizu nje je 1465. bio i grad Torić.
Do druge polovine XIX v. Bileća je bila veće muslimansko selo sa znamenitim karavan-sarajem. U drugoj polovini XIX v. Omer-paša je osnovao Bilećki kadiluk odvojivši po neko selo od Gatačkog i Trebinjskog kadiluka. Mesto na kome je sada varoš dotle se zvalo samo Mahala ili Mala, a Bilećom su se zvala sela u Bilećkoj opštini. Početkom XX v., Bileća je u BiH – osim Ključa – bila najmanje mesto sa kotarskim uredom. Po tvrđenju očevidaca, tada su na njenom glavnom trgu bile džamija, crkva, pazarište i čatrnja, a u ostalim delovima varoši nalazili su se kotarski ured, pošta, nova pravoslavna crkva, opštinska škola, dućani, mehane, opštinske zgrade, mesarnice, pekare i privatne kuće.

Epski kontekst

U neistorijskim sižeima pominju ga muslimanska pesma KH I, 36 (u kontekstu ženidbe gojenog Halila, brata Muje Hrnjice) i SANU III, 42 (u kontekstu izbavljanja Gojka Desančića iz turskog ropstva). Preostale hrišćanske pesme ga vezuju za prvi turski udarac na Grahovo 1836. (Vuk IV, 55) i boj na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 5).

Literatura

book1903Дедијер, Јевто: Билећске Рудине, Српски етнографски зборник II, 5.  cobiss
book1909Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5.  [74, 109, 110]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  [12]  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [42]  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [62]  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:34, 40]