BIJELO POLJE, Bjelopolje
Bijelo Polje 1929
Istorijski nazivi
Pruška Vas, Akоva
Etimologija
Bielo Pogle pominje se prvi put 1411. (Шкриванић 1959, 42), no tu se od kraja XII v. nalazio manastir sv. Petra „na Limu”, zadužbina humskog kneza Miroslava. (A.L.)
Atribucija
Bijelo Polje
- bez atribucije: Butum Bihor i Bijelo Polje (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:178); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 41; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 6
- ravno mjesto: Od ravnoga mjesta Bjelopolja (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 170:236)
Geografski položaj
43° 1' N, 19° 44' E
Varoš na Limu u Crnoj Gori.
Istorijat
U srednjem veku mesto pod imenom Pruška Vas. Kao Bijelo Polje prvi put se javlja 1589, a od 1667. ime se prevodi na turski – Akova.
U turskim spomenicima iz XV v. pominje se kao karavanska stanica. Za vreme turske vladavine Bijelo Polje je bilo najpre u sastavu Bosanskog, a onda novopazarskog sandžaka (Bosanski elajet). U XIX v. bilo je sa Bihorom (predeo oko Berana) u Novopazarskom kajmakamluku (okrugu). Varoš je 1805. opasana zidom i pretvorena u utvrđenje. Od 1865, kada je osnovan Bosanski vilajet, Bijelo Polje je kaza (kadiluk) Novopazarskog sandžaka. Mesto je tek 1912. oslobođeno od Turaka.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu boja na Krusima 1796. (u SM 170 kao jedno od mnogih mesta iz kojih su bili Turci izginuli u bici), bitke na Deligradu 1806. (u SM 63 kao jedno od mesta iz kojih se skuplja turska vojska), pohoda Sulejman-paše Skopljaka na Šumadiju (Vuk IV, 41) i bojeva Crnogoraca i Hercegovaca s Turcima 1862. (Vuk IX, 32). U muslimanskoj pesmi „Svatovsko groblje na Koritima“ (KH I, 6), o ženidbi Rišnjanina Hadž(ij)e sa „l'jepom Hankom Marić alaj bega“ iz šehera Mitrovice, Bijelo Polje se pominje kao jedan od konaka na putu Mitrovica – Risan, između Sjenice i Zagorja.
Takođe i: selo u Hrvatskoj, u severnom delu Krbavskog polja, oko 10 km j/i od Korenice.
Literatura
 | 1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [29, 31, 132, 255, 256] cobiss |
| 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [41-42] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [58] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:566] |
| 1975 | Васић, М.: Градови под турском влашћу, Историја Црне Горе III/1, Титоград. cobiss |
| 1996 | Крунић, Јован: Баштина градова средњег Балкана, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд. cobiss |
| 2006 | Томовић, Гордана: Из историје Средњег Полимља од VII до XVII века, Манастир Светог Николе у Подврху 1606-2006, Београд, 23-57, 48-50 cobiss |